Gajenje poljskih useva

23

4. При сејању. СеЕе се зато мора пллтко заорати, да не бн са неплодном зешљом у додир дошло, коју би може бити слунајно плуг од оздо покренуо и да се не би сеше одвише дубоко затрпало. 5. Код кашените њиве, где се од природе неда дубоко орати. 6. Код земље, са хрђавом здравидош, која би посејаном усеву шкодила; ал на срећу такове су здравице код нас врло ретке. 7. Код врло трошне ж лаке земље, где је здравица непропустљива, која се несше ни покрећати, јер би се и ораница, ако би се с њоме измешала, осушила и неплодна постала. 8. При првом пролетњош орању каишасте сшољнапе, која ће се те исте. године и посејати, јер ће тако плитко узорану смољњачу боље брана издробити шоћи, и што ће се друго орање тим брже, лакше и са бољиш успјехош извршити шоћи. 9. Кад газда мало ђубрета има, пак мора пазити, да то у ораници остане. У свима другиш, овде не наведениш слупајевиша, треба дубок о оратн. 0 дубокош орању разно сељади суде. Једни веле да су искусили да је боље дубље орати, а други опет потврђују да је усевиша шкодљиво, кад се дубље оре. Ово последње никако не стоји, јер се зна из шногостраног изкуства, да усев у дубље узораној њиви увек много боље напредује. Ваш то многострано изкуство на које се и ја позивам, сведочи: 1. да дубљиш орањеш помажемо жилама, да.дакше у земљу продиру. Шта сељак тиме постизава, кад са дубљиш орањем пошаже, да усеви лакше у дубљину продрети могу? Постизава то, што му се усев боље развија а тиме боље и роди; 2. дубљиш се орањеш предупређује врло велика влага и врло велика суша у земљи; врло велика влага шкоди усеву. Има усева, који у прекошерној влаги одша угину, а има их опет, који истина расте, ал’ сва рана оде у стабло и лишће, а у зрно ништа. Велику сушу не трпи ни један усев; најбоље Је дакле, кад је у зешљи умерена влага и топлота, а то се само дубљим орањем упинити може;