Gajenje poljskih useva

26

4. Ораве пред зиму, Јошт је тај стари обичај код многи наши еељака заостао, да се стрњика не преоре пре зиме, него се остави за пашу до пролећа. Овај је ооппај врло шкодљив, јер ова паша ненаплаћује ону штету, која ће отуда произићи, кад се стрњнка пре зиме непреоре. Ако се с’ јесенп некоја зелена травпида и заоре, опет зато не °Де она сељаку у штету она изтруне и гноји земљу. Ево сљедства, кад се стрњика до пролећа не преорава: прво се задоцниш са сејањем; ДРУ ГO ) због доцног сејања и жетва доцна буде; треће, ако настули с’ пролећа непрестано кишовито време, тако, да неможеш за времена узорати, онда се опет са сејањем задоцнитп мораш. Орање се у сваком слупају нзвршује с’ плугом. Ја сам пре рекао, да је орање најважнији посао у земљодјелству, пз тога сљеДУЈ е > А а је од свнју оруђа и пдуг једно од најважнији, јер с с’ њнме орање извршава. Но тај плуг је по потребп врло разновидан, ал’ у опште пма свакп: раонпк, цртало, подплату, цпмер, гредељ, дасчицу и ручице, пма јошт п другп делова, које ћу морати код поједпнн плугова навести. Све цлугове можемо укупно поделпти на плугове за тешке земље и плугове за лаке замље; а после на плугове заравнпце и плугове за брдовите предјеле. Upe свега мора свакп плуг, ако ћеш с’ њпме ваљано да ореш, бити: а ' Д°6р° удешен, да се може с’ њпме како се оће дубоко Да оре; б. дасчица треба на њему тако да је направљена, да се може п шпра и ужа бразда правити; в. мора са стране комо, а од оздо равно земљу одсецати п чисту бразду за собом остављати; он несме бразду од себе одгурати, него ју мора подпћп п преврнутп; г. мора лако и сигурно лћи и несме одвпше тежак битп; а