Gajenje poljskih useva

Ваздух очевждно дјејствује у оранжци. Сад јој влагу одузме, сад јој опет повраћа. Његов киселжк и у њеиу налазећу се угљевжту киселину и нишадор увлане у себе: дрница и глина. И ето тако су: вода и ваздух, светлост и топлота у сајузу са зимом, снегом и кишол непрестани радиоци у земљи, они у своме ноелу једно друго подпомажу, како је Бог с’ њима наредио, и то: да зраци непрестанце ране готове. Ово је дакле без уплива човеческог природно поправљање земље. Овом природном поправљању земље мора и човек помоћи. Природно ж умјетно поправљање стоје у јакој свези једно с другим тако, да се једно без другога нж помислити неможе. Г н о ј е њ е. Овде сам рад разјаснити народу нашем: шта је гној, и зашто сељак гноји земљу? Кад сам пре о томе говорио, како природа сама земљу обрађива, видио је читалац, да природа упливом ваздуха, воде , топлоте и зиме на ветрење и разтварање у земљи налазаћих се твари врло дјејствује, и да се тим поводом друге твари рађају, које биље одрањују. Ова од природе приуготовљена рана је довољна, за природно биљно растење; шта више, ово растење бива све снажније, ако се тако растеће биље не дира. Изумрло и изтруло биље даје земљи натраг оне твари, које је из ње за време раста одузело. Таково се биље нретвори у црницу, која као такова из ваздуха угљевите киселине и друге хранеће плине у себе увлачи, а рудне земне частице припадну и тако опет земљи. Ако се пак растеће биље одсече, и земљи, на којој је растло одузме, тада се изгубе оне твари, које је биље у себе усисавало. Е, шта онда бива? Онда земља помало слаби, а природно поправљање није довољно, да земља те изгубљене твари надокнади; и тако на таковој осиромашеној земљи све јадније и чемерније биље растетж мора.

49