Gajenje poljskih useva

73

добро изчистити од земље најпре, пак онда је обаспи са ситно изтученим борачем (у дућану: Вогах), метни дуж пукотине комадић чиста бакара ил’ туча (месинга). Ухвати сад тако намепгтену косу кљештама и метни у јаку ватру, која ће онај бакар ил’ туч разтопити, и тако ће она пукотина залепљена бити. Ни срп, ни косу несмеш дуго на сунцу држати, јер ће им се сеченида навући неком мрком бојом, и изгуби ће своју оштрину на увек. Коса треба увек да је у ладовини. Пре него што ће се нова коса унотребити, ваља је „подковати“ или „изковати“; ово бива на за то направљеним паковањчићем, са опет за то удешеним чаканцем чекићем. После тога долази по потреби „гладење" или „брусење.“ Косач има око појаса везан и напред висећ „водник“, који се обично из воловског рога састоји; у њему је за време радње увек воде, а у води спуштен „брус“ или „гладилица“. Гладилица има зеленкасти (тако зване: босанлије, које из Босне долазе), црвени и бели. Зеленкасте су најбоље. После сваке радње треба косу добро избрисати и увек је чисту држати. М а ш и н е. Ако ћу ја овде о машинама за кошење и говорити, нећу тим да рекнем, да ју сваки наш сељак набави, то никако нећу! него оћу само да кажем, да их код напреднији народа ииа, и да покажем, како се страшно у туђем вилајету у пољској привреди напредује. А шат Вог да, да и ми у нашии равницама скоро такове машине видимо! Где нема довољно руку, и где треба посао брзо да иде, тамо се безусловно морају машине употребљавати. Машине раде само на равници, или равној прибрдици. Машине за кошење нису ништа ново, њих је јошт у 16. столећу било, само наравно не оваких као што ји Данас има. Американци су највише допринели усавршењу тих машина. Ја ћу овде две такове машине да опишем и да ји у слици покажем.