Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

101

ХИДРОГРАФИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Наша ј© земља богата и морском, као и копченим водама. Сзма обала Ја(др=на, урачунавајуКи Истру и сва острва, дугачка је око 2-000 километара. Од целе површине Јадранског Мора припада територијалмим водама ЈугославиЈе отприлике половина или 67.000 квадратних километара.

Богатство копненим водама условљено је претежно планинск)им изгледом наше земље, поглавито непропустљивим земљиштем и повољним климатским условима, Од последњих су на/јважнији, за јеаерски а карочито речнм режим, географско распрострањење годишње висине падавина, расподела овIИХ по месецима, време у коме се снег почне нзгло топити, особито у планинским крајевима, Да Је ЈугоопавиЈа одиста претежно планинска земља, доказ Ј>е што низ!ије и равнице са речним долинама, днз котлина и поља/ заузимају око 73.000 квадратних километара, дакла површину коЈа, отприлике, одговара четвртини државне територије.

НаЈве-Ни еодени резервоар претставља ЈадрЛчско Море. Температура на њетовој површини и у мањим дуби.нама подлеже доста незнатном годишњем колебан?уг нарочито под утицајем високв зимске твмпературе. Ова се, углавном. пове Кава према јутоистоку, али је на пучини осетно виша, него при обалзмб- на северозападу је 70 B°, на југоистоку 14 l6°. Од пролећа се тем пература морске површине нагло повеl=>ава, зли је кра-