Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

17

Дзље на југу, своуем западном гр-сНицом Југославија не излази на Јадранско Море. У области >)ужно и западно сд високих плзнинз одржао се у маси стари •балкански народ, Арбанаси и створио (народну регтублику Арбанију. Утицан са ЈадрРна продиру дубље у Арбани;у и преко ње делнминно у Југославиу/. То су у првом реду климатски утицај.и. Али су из арбанашког приморја водиле у унутрашњост и важне саобраКауне тинИЈе. Тако је јужио од дсњег Дрима у оредњем веку водио тзв. зетски пут, док је у старом веку сд Дрзча водио пут ка истоку, идуКи преко Охрида и Битоља ка Солуну и Цариграду. Арбанасима, чија је поотојбина планинска, током времена поста)ју њихови планински креЈеви недсвољни за опстенак, Збсг тога се ссни морају ксељавати. Како је арбанашко приморЈе нз западу ниско, баровито, нездраво и непогодно за обређивање и насељавзње, то су се они кретали према истоку и насел>авали се по плодчим котлинама, нарочито метохиској, косовској и полошкој. Ова досељавања Арбанаса била су нарочито јака када се стансвн/штво поменутих котлина крајем седамнаестог ве-ка иселило у пределе северно од Саее и Дунава. Исушиаањем прим-ороких низи/ја коЈе се сзда предузимз створиКе се на сеом арбанском приморју псгодач и здрав простор за обраЈјивање и насељавање.

Јужна граница Југослаеије води од запада ка истоку. Она пресеца битољску котлину и дзлину Вардара и између њих води високим планинским венцима. Југослгеија на Југу не избиЈа на море. Али и с те стране прсдиру јаки утицај.и. То су у прво(м реду климатски утицаји, коЈи чине те су зиме у крајевима око Вардара благе и влажне а лета топла и оушна. С југа продиру и претставници биљног света и отуда по котлинама око Взрдара налазимо културе Јужнсг типа. Долина Вардара састаји се од котлина и клисура. Како су котлИне простране а клисуре плитке, то утицаји с Југа продиру