Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

20

Саве и Дунава, Најзад, с југа и југоистока продиралв су у наше области и велике завојевачке оиле, Византиа и Турска. Да би своја завојевања што бол=е спроводила и оснојене области што чвршТ.е држалз, Турска је око глаеног вардарско-моравског ггута, ко]|И|м су се кретале њене војске, насељавала свопе стансениилво, доводећи га из Малв Аз(ЈЈе.

Данашња граница између Јутославије и Грчка установљенз је уговором о миру после Балканскик Ратова ка-о граница између Србије и Грчке. Он а се пружа од запада ка истоку и сече обе главне кому|никаци|је —• вардароко-солунску и битољско-солунску. И за Солун, као луку и град, и з а његсео залеђе на северу, које св нојве-ким делом налази у ЈугославиЈи, потребно је да постоуи жие сеобрзЈ>а(Ј на поменутим комуникзциЈама. Осим тога, Солуноко Пољв претставља најпогодниЈе зимовиште за сточаре коЈи са стадимв летуЈу по високим маквдонским планинама. Ово сточарство великих размера мкого би добило, када 6и му било омогуКено да искоришКује лети планинске испаше на северу а зими ниске пределе на јупу. То је сточарство врло старо: по пиоменим подацимз постојало је у првој полсеиниИ четрнаестог века, док се нз основу лриродних особина можв с поуоданошКу тврдити да је постојало и у старом веку, а можда чак и у преисториско доба.

У области између југословенско-грчке границе на северу и обале Солунског Залива на југу до прзог саетског рата становништво 'Је било у веКини слоеенско. Порвд тога у селима сушних области сгтаноlвали су Турци, на планинама Аромуни, као сточари и печалбари, док Је по градовима стзновништбо било измешано. Раније се станоЕ|ништво углавном делило на муслиманско и хришКанско. Уколико Је безбедност по селима бивала сва мања, утолико Је словенско становништво све више придолазило у градоае.

После Првог светоког рата етнин-ке прилике у овој области јако су се измениле; Турци сгу се иселнли у