Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

33

У Силурско/ пвриоди почво је веК да продире Средоземни Океан преко области д;(на-шњ)их Алпа и допро је до севаровопаджмг дела наш-е доlмоеинв. А исто тако њиме оу биле пото)пљене и области данашњег Копасника, Скопске Црне Горе, Ш.ар Планине, Корзба а у .Источној Србијк Стара Плаиина. Ипак, и тада још, највепи део таригорие наше домовине био уе сувз зе.мл=а когнно.

У Карниским Алпима и Караванкама за време ове периоде стварвне су мет Кне масе кречњака оа тзв. граптолиткма, брах-исподима, коралима и другим организмјима. У СтароЈ Планини и на КопасИиму стварали оу ое табличасти шкриљци м кварцити филити и аргилошисти са грагтолитима и остацима од оунђера кб]и сј/ у то доба живели. На Шар Планини об|разоlВ'анв оу у исто ораме шкриљасте стене са креч-њацима и мермерима. У ДевонскоЈ пврисди у североlзападноlм делу нашв домовине Средоземни Окевн био јв веК доста дубок- У њвму се стварају кречњаци са мнопим остацимз животиња главоножаца брахиоттода, трилобитд, чије остаг тке налазимо у Карниским Алпима и Кграванкамз. Остали делоеи наше домЈонине и -у овој периоди бшли оу

сувз аелмља —. каггно. Карбонска периода. У Карбоlнакloјј пвриадх вршв се ввликк покрети у Звмљиној кбрк, и у Средњај Евроои, пде оу <»ни бнпи најјаче изражвни иадижу се велики планински ввнци слични дзнашњИм Алпи/ла пазнат;/ под именам ~Херцинских Планина". Издиззње ових плзнина у Средњој Ен|ро*П|И поштани з(натне променв у то дсба и на тер!ИТори|ји наше дамбвине. Тзда се убирају планине Радспоке месе, крја >је отаде оотала стално изнад морске гкзвршине у виду ве+чег копна остова. У то време у западним деловима др-жаве стварају се моКне нвслате огкриљаца, а псред њих у мањој меои пашчара и кречњака, каје налззнмо у Караванкемз, области Крвњске и «а великом проотранству у ■бссанским средкшним плгМикама.