Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

■серпентина. Оне оу нам донеле врлс кориона рудна нагомилања. Донеле су нам путем диференцијгЈдије магме хромне руде у облику мДнереле хосмита или хромбвог оксидз, ш]и је важан у индустри]и челнкз (хромни челик). Рудници који експлозтишу хром-ит налазе се у Србији и Нарочигго су богати они у поднож]у Шар Планине и Скопске Црне Горе, ,>ла да имз пО|јава и сна многим другим месткма ка]а ,]ош нису отво-

рена нпи довољно иапитана, Накнадним радом топлих вода на извесним

местима у свим серпентИнским маРамз јављају се, као секундарни продукти распадања ових и масе минерала магнезита. Таква су места Гсри)јев~ница' кбд Чачка, Рзжана ксд Кб'о]ери-(та, ксд. Чејатине на Злзтибору, у западној Србији итд. Осим овога као сакундарни продукг серпентина јзвља се и азбест који служи за изслацију Гчротиа тсплоте. Експлоотише се код Краг/Јевца. Периода креде. При крају )урске периоде у динарским областима оплиКава знатно Средоземно море и јављају се многи коралски спрудови ко]и дају многобројне планинске гребенте од масивних 'јурских органогених кречњакз. ОплиКавање мора које ]е покривало ове области врши се и далве у периоди мреде. Јвдзн добар део области Динарида постаје оуаа земља. У Лицм, Велебиту и северној Далмацији стварају се бречасгти кречњаци у плитко] води овога морз. У југоисточном делу Црне Горе налазв се кречњаци који садржв органиаме коуи оу живели у исто време тј. у креди у средњем делу и то у пл.иткс!] води. Слнчни кречњаци са тзв. пахнодонтlним шкољкамз среКу се у сееерозапарно] Босни. ИзмеЈју Родопског копна и ових сбласти настало је колебзње тла и издигнуте су читзае зоне, т,ј. планине које су претгодиле доцниЈшм Динаридима. У горњој креди окоро целе Динарске облвсти бива.Ју псрсво плављене морем у коме ое таложе масе кречњзка са карактеристичним шкољкама, рудистимз-хипуритима. Поред ових, 'евља]у се на великом