Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

Копаоника, ко и је са Јастрепцем и другим зеКим плзнкСнама Родопске Масе био острво у горње-кредном мору. Из ззпадне Србије овај се залив продужавао ка /упу преко Коомета у Ма:-седolН‘тју. Кречњаке и пешчаре, затим лапорце стваране у то доба оа богатсм фауном нашазимо на многим местима поменутихфблаоти. Чувена су IлесТа~сГГ 'ббгатом фауном Мокра Горз, између Кос ериКа и Пожеге, код Новог Пазара и на дру.гим местима. Стане стеаране у свО|ј периоди са врло бсгатом фауном налазимо у околини Београда. То су кречњаци, пешчари, лапорци и глиме. Загим их има у планинзма ко-је у низовима полззе од Загребачке горе на западу до Фрушке Горе и Букуље на истоку. У свима свим досада поменутим облаотимз слојеви све формације нису рудоносЈчи, изузев што се у кречњзцима горње крвдв код Вргррца и Улци.ња у Далмацији Јгвљају асфалтна нагомилања на свсм секундарном лежишту и лежишта боксита као продукт!и њиховог распедања.

_____ Ј~ Ј—l./ I ' * У источној Срб\4'м наилззимо на сасвим другајачиЈе прилике. У почетму дсње креде таложе се у мору које Је ове облаоти покривалс дубокаморски кречњацн V лапорци са сМ.olНкггиlма. Из свих области излило се море кз залзду и распрострло преко северне Србије н ШумгдиЈе. Али оно убрзо оплиКзва и у сзим областима источне Србије и Шуlмаlлије таложе се спрудни ски кречњеци, се многим шкољкама и праживотињама. Ови сцрудни ксралски кре>чњаци уо учешће и других организама доотижу местимично огромне дебљине (од више статина метара) нарочито у иото-чнаЈ СрбиЈи, напр. на планкlчи Ртњу, Тупижници, КЈучаЈу, Хомољским плани_ на'ма итд. У омолини Београде, мо;а ;е ззјздно са Аазло-м и КоомаЈвм била у целини потопљена водама оеога мора, ствзрају се претем4чо пешчари и лапорци зли има и кречњака (напр. на Дедињу и КотЈутњаку) са богатом фауном.

Крајем доње крвде настаје колебзње и издивање тла у саим сlним областима у мојјмм.з се доцније формирао Алписки систем планина. У то доба пада' почетак