Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

50

нздкгзан>а и убирања Кс.рпата и Балкана а исто така и целог Алгтиоког система. У источнај Србиуи нарочито, ови гкжрати у ззаобиној мори били оу необично снажни, тсшико снажни да пор&д убирања и раседања доеода до кретања читавих маса и образовања иавлака. Потисвк долази са запада и ј|угозапаlда сд Родолске Масе. Настаје и сп/штање појадиних делова, обрааовање псгголина у које делимично иадире море али оста.је врло плитко. Ово море испуњзва узану облаот источне Србије од Дунава на северу до Цариброда и даље у Бугарокој на јуту. У њему се углавном талсже пешчари, лапорци и шкриљци, а местимично, пошто је било веома плитко, и прааи спрудни кречњзци св |нарочитом фауном. Ту се срзКу нарочита шкољке, пужеви, корали, змонити, праживотиње у огромној множзини. Што је са привреднот гледишта од нарочитог значаја, Јесте појева утљених слоуева дуж скоро целог овог простора. Они су се стварали у плиКим деловима по ободу овог м:ора. Прати их и прааа морска фауна и фауна ко : а се прилагодила всди. Дебљина утљених слојева, којих има углавном три, креКе се од I—s метара просечно, По свом квалитету, са око 7000 кадорија, су више кемени угљи него мрки. Њихови слојеви експлоатишу се у наш-им познатим рудницима источне СрбиЈе: „Ртњу", „Благовестима" „Доброј Среки", „Подвису" и „Тресибаби". Летос, испитани су нови простори и огкривени нови угљени слојеви у овсм бзсеиу, није су резерве веома велика и претотављзју опште народно добро. Оне се припремају за коришКењв. Осим угља у слојевима ствараним у горњоЈ кредњ у овим областима ЈављајЈу се и шкриљци који садржв извесан процвнат г битумиЈе (око 12%) и то у врло моАним насллгаме. И он,н првтстзвљају рудно богатство ко|ј9 тек чека да буде корииФено.

У вази са напрад памеЦутим тектанским покретима у облвстима источне Србијје, врше се упоредо и покре-