Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

При крају кенозојске периоде северне областн наше домовине плеви једно велико море које нам уе дошло сз северз. Оно остазља наслаге глинз, пескова и кречњака са фосилима слич-ним оним организмима који данас живе у Јадрс)нском мору. Доцније оно се постепено ослађује и прелази у језера са слатком водом пошто издизањем Кг.рпата и Алпа губи везу и са источним морима и са ззпадним. Пробо-Јем Дунзва кроз Ђердап ово море стиче и остају само мања и веКа сладководна јвзера. Охридско, Преспанско и Сквдарско Језерс претстзвљају заостатке Јегејског језера мз тога доба.

Псчетком квартарне периоде када је наше_мраЈезз насељззао мсжда веЂ човек, настаје Iнагло ксlмадање Родопске Масе и одва Јање Балканског .Полуострва од Мале АзиЈе постанксм Јегејског мора. Ово спуштање и дзнас траЈе и огледа се у многсброЈним земљотресима у нашим јужним областима.

У квартерној пер-иоди биле су неке од наших плаИина под ледом. Такве су Проклетије, Јакупица, Дурмитср, Шара итд. У то дсба у нашим областима жиее мамути. Тако дслазимо у брзим скоковима до данашњице, Ако све резимирамо видјимо дз је неша земља теолошки врло сложена, али у исто време и да садржи мнотобрсине руде у завидним количинама, да је с прзвом можемо назвати не сз!мо земљорадничком веА и рударском земљом, а прерздСlМ овог руднот богзтствз у сопотв€<ним фабрикама ускоро и индустриском.

60