Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

65

тога су синклиналне двпресије и старз ренне дслинз претворене у дугачке кенале, а анти'кл,инзлв и планински гребени у ниска острва. Може се поделити у два дела. Северно од Сплита |нелазе се острва и канали који се пружгу/ сеаерсзапаlД југоисток (острва: Раб, Пао Дупи Оток и др., кгнали: Велебитски, Задарски и др.) Од Сплита до Дубровника острва и каналlи се пружају запад исток (оотрза: Брач, Хвар,- Ви(с, Корчула, Ластсво, Мљет и др., каналж Брачкlи, Хзарски, Вишки, Корчулански, Ластсзски, Мгветски и др-)- ОвоЈ групи припеда и дугзчко полусстрао Пељешац (Стснски Рат) са Неретљакским каналом.

Између сза двз 'јаче сггуштена дела остао је веКи копнени део приморске зоне у облику нискв и према МЈсру изерене Кистањске површи. Са ње се дижу само ниже иаоловзнз планине (Мосеч, 702 м., Промнна, 1.148 м,), или су у њу усечене плитке долцче стрмих стрена (Зрмења, Крка са Чиколом, доња Цетинађ Приморској зони пригтада и спуштени део доње Неретве.

Јужно од ДубрсЕ(ник;а оаа зона не постој|И, ве-К одмех од сбале псчу.њу аише дишрске плснине. Овде је и сбалз мсњв разуђенз, у њој се јане истиче само рззгрсЛати залив Боке Ксторске, •

Приамсрскг зона је сзстављена сд кречњачких и флишних стена, Због тога сз у њој јављају и крашки облици: шкрапе, вртаче, увзле, јаме и сузе долине. Речне долине Иlмају кањонско обележЈе.

2) Заподна зона млафих набрвшх планина обухаата преко 40% југссловенске теритсриЈе. Састављена ја од трч дела; алписког на сеаер, динарсмог у средини и ишрсгеог на југу.

Плг.нике аллиоког дела се пружају запад-исгок и њимз припадају прво Јулиски Алпи. Они имауу с&лик висије геоја уе долинема (изворишних кракова Ссче и Саве рашнлањена у мање делове, а са> ње се дижу поуедине високе планине (Триглав, нзјвишз планина ФНРЈ,