Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

71

лебта (1.758 м-), иза кога нзста ; 'е висока Личка поарш (око 750 м.). О.ча је једино на источнсм крају Јаче рашчлањена долином У'не !и планинским гребенима Капеле, Пљешевице (1.591 м.) и Грмеча (1.209 м.). Док се у западном делу (налазе само плиКе долине мањих понорница, од Кo|јих су ве+не Лика и Гацка, и нижи изоловани планински гаебени.

Јужно од Велебита се простире поменуто приморје са Кистањском по.врши, иза које тек настаје динзрска висија. Она има облик |!ако рашчлањеног свода, у коме се наизменично смењуЈу паралелни планински венци !и гребеНи са крашким пољима или речним долинама 1 . На запалу почиње нижим ве.нцем (СвилаЈа 1.500 м., Биоково, Мосср) иза ксга се реЈуају: Сињско Псље са долином Цет Ине вензц Динаре (Троглав, 1.913 м) низ крашких поља (Грахс.вско и Ливањскс Поље, Бушко Блато и Дувњанско и Имотско Поље,) гребен Шаторз (1.872 м.) Гламочмо Поље нејвиши планински део на коме су планине Цинцер (2,008 м), Вран (2-017 м.), Чврсница (2.226 м) долина Врбаса и Раме планински венац ВлашиКа, Врамице (2.107 м.) и Битовње, долина Босне са Сара;евск,им басеном, -разбијан венац Озрена и Роменије (1.629 м.) виооко поље Гласинац рзшчлењен венац Дев така, Јавора и Твре долина Спрече са Тузланским бгсеном и делом Дринине долине аенац МаЈевице (843 м.), На левој страни Дрине, и Гучева, Соколских Плзн.ина, Јабланика (1.274 м.), Повлена (1-346 м.) и Маљонз (1.103 м.) на десној страни Дрине.

Западни део изнете динарске зоне Је јако карстификован, јер се у њему поред остзлих крвшмих облика Јзвљају и мнота крашка поља. То Је обла-ст правог диНарског крзоз, холокарста. Средњи део се саотрји од шкриљастих планина и нормалних речних обликз, док Је источни део мање крашким процесом и у њему преовдађују речни сблици. НвЈвише плачине су билв дилувијалном глацијациЈом, пз се на њима