Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

75

нзјвиши делови у овој систвм.и (БогиКевица са Ђаравицом, 2.656м., Копривник, 2.522 м., Жљеб, 2.382 -м и др).

Јужни део динарскв ситеме |је такође карстификован, а нарочито западни креј до г. Неретве и НикшиКског Поља. То ,је такође облзст холокарста. У њему св поред осталих крашких облика ј.ављауу поменута крашке поља, међу ксјиlма се нарочито истиче Попово Поље са поноркницом Требишњицом и познзтим пеКинзмз Вјетерницом, (преко 3 км.) и Дољашницом (преко 2 км.). У Његушима се налази и јама Дубоки До, (преко 340 м.). У источном делу речнв долине имају кањонски облик.

Зз време дмлувијума ова је област била ззхва-Нена интензивном глацијацијом. Облици дилувиЈалке глацијације се калззе и у близини морске обзле (Ор.јеи), а нарочито су изразити на источнијим виооким плонинама: Дурмитору, Сињајевини, Комовима и Проклетијзма. Првма и.спитивањима Ј. ЦвијиЋа дилувиЈзкна, глациј,еци|ја ове области јв била јача нвго данзшња у 'Алпима, а приближна данашњсј скандинарскоЈ. Од глацијалних облик= се нарочито истичу велики циркови са језерима, дугачки и дубоки валсви и мсЂни моренскм бедвМlИ.

Динврскз система је нз Југу пресечсна долином Дримз и пространом метохиско-косовском котлином. Иза све котлине почињв Шарска плзнинска система као тре“ Ђи део западнсг планинског појаса. Она се пружа према југу сзе до грчке гргнице.

Овај део има облик вискје моја је са северне не засечена коссвско-метоииском наотлкн.olМ, а са источне скопооо(М, гголо!ШКolМ, ки'чввскјоlм и преспанском котлином. Првма овнм котлинама се налазе стрмв и високе стране, док се нзнвд њж простире шкрока виоораван. Она уе басеИом Охридског Језера, долином Црног Дрима и долином његове притоке Ргдикв уздужно подеЈљена на два двла, источни и западни, а сви попречним и преседлинама на мгње делсае. Источни ееЈнац се сгстоји из ових двлова: сеаерно од Тетова