Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

л=ен у двз дела |на истоку: Дудица, Нице са Кајмакчаланом, 2.520 м., Селечка, Бабуна и Јакупица, 2.540 м., на западу: Перистер, 2.600 м., Бигла, Плакенска и Бушева Пленина, Добра Вода, Сува Гсра, 1.852 м.).

Родопској системи припадају .и северније плзнина између косовске котлине на западу и Моравско вардарска удолине на истоку (Скопска Црна Гора, мање планине северно од горњег тока Јужне Моразе и Копаоник, 1.789 м.).

Све поменуте планине родрпске системе се одликују стрмим странама, изнад којјих су сстаци Старих површи у облику згобљенкх била.

НаЈвиши делови Перистера и Јакупице су б!или захваКени дилувијал(нсм глацијациЈсм и на неима се налазе глацијални цкркови са малим језеркма и кратки валови. Уз то се Јакупица и Сува Гора састоје од кристаластог кречњака, пз се нз њима ЈазљаЈу и крашки сблици.

Вардарска удолика Је за време олигоцана била под морем, а за враме неогена под велкким Бгајсккм Језвром, које се ширило у косоаску котлину на сз. и поЈедине бочне кстлине. Ово Језеро је усекло по ободу котлlи(на абразисне површингз и терзсе, а после његовог отицања реке су у пречаге усекле дубоке клисуре и тако су створанв данашње полкгенетске долине Вардара и њег-ових притока.

4) Источко-пленкнска зона, Дунзв просеца јужни лук Карпадско-балканске системе. Сн је на 1 томе месту усекао Ђердзпску клисуру једну о.д наЈвеКих речних пробојница у Европи.

Од ове прсбоЈн.ице, на граници Југсславије и Румуније, простире са прама ЈИ. јужни део Карпадскобалканске планинске системе кој-и представља источну планинску зоку ФНРЈ.

Ова зона се налази између Моравске удолине на запвду и Влешксг-понтиског басема на истоку. Она је дслиЈном Поречке Реке, Црноречком котлином -и до-