Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

Млзве други планИноки предео (Бељвница, 1,336 м., Црни Врх, 1.027 м., К/чај) ЦрЈноречка котлина планински гребани Ртња (1.182 м.), Слемена и Т/пижни. це, Сокобањска котлина, - планински предео Озрена и Девице, (1.188 м.) виша Сврљишка котлина Сврљишке Планин©, (1.334 м.), полИгенетска долина Н'ишаве са јнизом котлина !и на крају Сува Планина.

У саставу ових плзнина учествују и кречњаци који су карстикриковани. Мегђу крашким облицима се јављају: ижрапе, вртаче, увале, сувв долине, ертаче и пе-ћина, међутим нема крашких пољв, па због тогз овај крзс припадз прелазном типу.

Источна подзона почињв од Ђердапа нижим плани-кгким венцем (Мироч, 631, Велики Гребен, Дели Јова«), затим долази пространи Тимјочки басен са (нижим купастим брдимв вулканскот порекла, а јужно од овог басена настаје виши венац Старв Планинв (Миџор, 2.169 м-), који се продужује у Бугарску.

У планинама ове мање учествују крвчњацч и због тога се крашки облици јаеља I ]/ само спорадично.

5) Западни руб Влашко-понтиског басенз. Федеративне Народнв Републике Јупославије силази и у пространи Влашко-понтиски басен којји се налззи >на истоку од Карпатско-балканске планинске системе, Али од овог Басена се налази само њепоа западни руб, коме припадају низијски делови (Кључ и Крајина на северу и део Тимочокг басена н а Југу).