Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

88

читу сгпецифичну топлоту. Другим речима, да би са кубни сантиметар аодв заграјао за 1 0 потребно је да приМ'И 1 гра г м-«злориlју (г-кал једнница топлоте), а исто толико топлоте треба да изда да 6и му се темперзтура смањила за I°Ц. Доста је мања специфичча тс-плота, за јединицу запремине, код разних врста стења и земал>а. Просечно Је кубном сантиметру землзиш-та по _ требно да прими тек 0,6 г-кал па да му се тампература пове&а за 1 или да исту количину топлоте изда, како би му се температура смањила за 1 °С

Друга је разлика у физичким особинама ова даа главна састаена дела земљине површине у томе, што са топлота пренаша у дубље слојеее тла, разних стена и земаља, само спорим провођењем, а у воденим масвма непосред.ним продирањам и струјањем. То је узрок што се, у току године, утицаји сунчееа зрачења и израчивања, тј. издавања топлоте, ссећају у копненим масама наших краЈева отприлике до дубине од 14 матара, док се у Јздрану прошнре отприлике до 150 метара. Последица саих разлика се огледа у томе, што се на пр)иlме.р у београдсксм тлу магззинира, у летњој половини године, око 25,000 килограм-калорија (кг-кал), у Јадрану око 400.000 кг-кал, дакле 16 пута више. Та количина магазиниране топлоте, кзо нека врста залихе, будв издаваИа у току зимске полоеине године, у Јесењим и зимским месецима, Али ко-пно, због своЈих физичких особина, много брже утроши своју залиху топлоте, веЈнином д.о ггочетка зиме, док иа мора буде утрошена тек крајем зиме.

Пошто се ваздух загрева и хлади посредовањем подлоге изнад коЈе се налази, Јасно Је да Т>е се изнад мороке површине мање загреЈати и расхладити у току де(на или године од ваздуха изнад копнене површине. То значи да ваздух изнад морске површине има мањз дневна и годишња колебања температуре од ваздуха изнад копнених површина.