Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

92

темперагуре повекзеа у истом правцу, тј, од обалз према унутраш-њости. Тако је годишње колебањв те,*ипературе нз острву Пелагружу 15°, у Ба-нату 24°С.

Ваздушна твмпература се омашујв и са висином, просеЧно за 0,5° на свеких 100 метара. Али, тај вертикални традијент температуре није исти у свим месецнма. ПросеЧно је најмзњ-и у јануару, око 0,35° за 100 метара, дск се у јулу псзеАа отприлике до 0 65°, дзкле готово до двапут веАе вредности. То знзчи да зимске твмпературе много спорије опадају са висином од летњих температура. Лето је, дакле, на виснуни од 1.000 метара знатно свежнје, него долв у долини, а на висини од 2.000 метара сасвим је прохладно. ОдговарајуТ|И неједнаком оладзњу температуре са висином у два екстремна месецз, у истом се правцу смањује к годишње колебање температуре. Ако је, рецимо, у долинском месту 20°, оно се на висини од 1.000 метара смањи нз 17°, на висини од 2.000 метара гнз 14°С.

Слично вреди и за прелазна годишња доба, прола-Iне и јесен. Тампература се у пролетњим месецима много брже омањује са висилом, него у јесењим месецима, око 0,65° у пролеНу према 0,52° на 100 метара у јесени. То значи да Т>е пролеће, према јесени, бивати тим хладнЦе, што је веНа висина. Тако Је, ча пример, у Краљеву (висина 200 м) октобар за o,B° тогглији од априла, а у Ужицу (432 м) семо за 0,6° топлији, Сасвим је другачије у приморским крајевима. У Которском Заливу, на пример. октобар Је у разним местима за 3,5° до 3,4° топлиЈи од априла, упркос великих разлика у висини (Рт Оштра 64 м, Врмац 484 м, Голи Врх 1.308 м), У томе се најлепше огледа знатан утицај велике" залихе топлоте, која Је счагсмилана у морским водама у летњој половини године, да у зимској буде издаванз.

На основу свега излагања излази дз у Југославији имвмо три основна климатска типа, према топлотГчим