Geografija Federativne Narodne Republike Jugoslavije : predavanja održana na Kolarčevom narodnom univerzitetu. 1

95

Знатнз оштрију, више субалписку климу, им>ају кра_шка поља, чија су дна дубоко испод околних планинскик врхова, и ко;а су сд Јадрана било знатно удзљена (40 до 80 км), високим планкДзма. Зими се у њима несметано таложи хледан ваздух, који се спушта низ околие планинске стране, док се лети, сразмерно зпсолутној висини, дна поља прилично загреју, Тимв јв годишње колебзње температуре пове-Кано. Просвчна јануарска температура јв из споменутих разлога ниска, —2° до —4,5°. Осим тога, у саим пољима се зими јављају и гтреокрети или инверЗиЈје темперзтуре, тј. поееКање темперзтуре до одређеме виоине. Лета су прилично свежа, услед велике апсолутне висине поља, }ер у јулу на висинама од 560 до 1.200 метзра —■ просечна твмпература није виша од 18,5° до 16°. Жеге су свсаим ретке, а и кад настану не тра)у дуго. Релзтивна ко)нтиненталност климе ове области долази до пуног изражаја ако се температуре редукују на морски чиио И у томе случа|ју су поља, просечно, за 4° хладнија —• зими аише, лети мање од приморских места на истој географској ш.ирини, Све то указуе до колуко незнатног отстојзња се осе Кају топлотни утицаји ЈадраЈнског Мора.

За Ма-кедонију, која је најве Ким делом јумсни|је од Будве и Бара, иаглвда да се топлатни утицај Еге,'ског М'Ора отприлике до Демир Капијв. Дотле ти утица)}и непосредно продиру долином Вардерз, а мање се ооеКају у Тиквешу, у долини Струмице и сДиву Брегалнице, док веТ.ина тамошњих котлина има много ксlнтиненталнију климу, Треба спо>мвнути чињеницу да Еге;ско Море нема онслики апсолутни топло Ини утицај на оврју околину као Јадран, али му јв релатиени утицај веКи. Другим рвчима, до истог отсто>јања од обале са температура у долини Вардара мање с/лањи под утицајем Егејског Мора —, него, рецимо, у долини Наретвв под утицајвм Јадранског Мора. Али, у супротности сд јутозападним делом чашв зе>мљв, долина до-