Glas naroda

1 !' <■":

Број 11.

У НОВОМЕ СМУ, У НВДЕЉУ 4. ЈУЛА 1871.

Година I.

ГЛАС НАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, НОУКУ II ЗАБАВУ.

„Глас народа" излази сваке недеље на табаку. — Дена му је на годину 3 ф ., на пола године 1 ф . 50 новч., на чеигр меееца 1 ®ор. аустр. вред.

Дописи се шиљу уредништву а лретплата и огласи адЈшнистрацији „Гласа народа" у Нови Сад. — Огласи паплаКују се : од редка овакпх слова 6 пов. п 30 н. за жиг сваки пут.

КО ТРЕБА ДА Е.ТДЕ ПРЕДСЕДНИК Н\ С А Б О Р У? (Свршетак.) ЕалуЏрска страна. Добро,ако баш немано закону архијерејство права на председништво, али има по заслузи. Први архијереј српски свети Сава, сачувао је православље од пропасти, јер љегова браћаВук и Стеван завадише се око престола и обоица бацише се папи у милост и шта би било са православљем и српством нашим, да св. Сава не стаде унији напут. Та ето пре ће Славонац, Вошњак, Буњевац и т. д. за оштру сабљу голом руком уватити, него што Ие реЕи, да је Србин. Па патријарх Гаврило Раић даде се за веру и народ свој обесити, а патријарх Василије Бркић остави своје мученинке кости у Цариграду и зар би ми данас овде седели, да нас није патријарх Чарнојевић овамо превео. Народна страна. Ми уважавамо заслуге мученика патријарака народних, али отуд не могу данашњи не народни патријарси капитала себи ковати, јер они нису то чинили за љубав патријарсима; јер ако су само за патријархе радили, онда их бришемо из читуље светаца народних, него нека буду свеци архијерејству. Нек се данашњи патријарси непозивајуна заслуге покојних, него нек и они што заслуже. Народ није као новац, који су стари сачували, па оставили наследницима својим, да га ови потроше. Ако су до сад патријарси народ чували, сад под њима пропада. Но ево доказа, да је и до сад под управом камилавке народ пропадао. Митрополит Чарнојевић припоможе да деспот Бранковић умре у тамници јегарској, само да сву власт над народом у своје руке добеје, а свакојако боље би било да нас није овамо превео, јер да смо сви у једној земљи пре би се ова ослободила и заиста мање би нас погинуло у Турској, него што нас је пало на бојиштама талијанским, Француским, немачким, руским и угарским. Митрополит Чарнојевић више је радио тада за себе, него за народ. Он је у Турској био само велики попа, и живот му је о длаци висио, од Турака док држи уз народ, од хајдука кад у Турке пређе, а у Аустрији га је чекало, да буде поглавар и црквени и народни. Митрополит Јован ђорђевић све школе упропасти, Фондове разметну, и проФесоре из Русије доведене растера! В.га-

дика Јакшић поунијати се и тераше народ да се унијати, па иа сами црквени врати даде једног свештеника, који је православљу веран био из пушке убити. Митрополит Вићентије Јовановић хтеде такође народ унијатити, народни капетан Пера Сегединац стаде му на пут, он га оклевета и Пера Сегединац би на очи жене и деце своје на четир черега растргнут. Народни вођа у Срему у устаику против спахија тако звани Тицан, предаде се на веру митрополиту Стратимировићу., Овај га издаде и тело му на четир стране у четир места за страгаило обесише. Овај је митроиолит по сведочби Саве Текелије израдио, да се иепотврде закључења сабора темишварског. А и данашњи мењао је на своју руку закључења од 1864—65. год. Калуђерсжа страна. Него опет мора се то увидети, да није ни чудо, што се владике толико за председништво отимају. Може сабор изабрати каква попу, па да патријарх и владике седе ниже њега. Ту се крњи достојанство њихово, ониникако нећеутомслучају остати на сабору. Народна стрсша. А за тато да не остану. Еога сабор изабере, тај, ма да је у дороцу, он јепрвимећу члановима саборским. Он је само у сабору старији од других, изван сабора он је што је и био. Тим што се он узвишава, нико се не нонижава. Он је као кум у сватови. Деси се, да је каквом богатагау пука каква сиротиња кум и то прост солдат какав. Ту ма кацетан дошао, кум на првом месту седгт. Домаћин, који је господар у својој кући, узвисио га је, али за то није капетан млађи од њега, него остаје што јесте. Кад оду из сватова, онда, ако солдат што скриви, може му капетан ударити 25 батина, а тако исто може патријарх попу ако против закона божијег згреши у брашнару послати. Неће каже владике седети на сабору де млађи председава. Акако могу царева браћа, седети на сабору де много нижи од њих иредседавају. Што владике онда неизађоше са сабора, кад су морали код ногу комесарових седети. Да је цар послао лаћмана за комесара владике неби пашле да је срамота нижи од њега на сабору бити, као што им није било срамота ићи пешке поред кола комесарови као коњуишри какви. Онда се није смело замерити влади, а данас се сме народу замерити. Председник је изабрао