Glas naroda

јој је дутуљаста ал чврста те ваљано послужизаподривање. Очију као и да нема, тако су ситне и у еожи увучене. Та животиљица дакле дугачка усвему шест палаца иеизгледа баш најњежније веђ на први поглед; а ако је још боље и у животу и радљи њезиној посмотримо видећемо како је срчана, грабљива, рекао бих грозна. — Кртина живи под земљом; тамо је у право њезино земљиште; на површини земље кртина је сувише неспретна и лагана. По где који пут у знатној дубљини земљане утробе непрестано је у послу — храни се и гради себи куЕиште палату. Па шта мислите шта јој је храна? Зар њежно младо корење? Ни најмање. Та ваљајој само отворити вилице, па да се човек од маха увери, кад угледа оне предње јаке оштре, шиљасте зубе, како су се у обе вилице грозовито наре^али, а иза њих кутњаке — да животиња, која таке зубе има, није, неможе бити травождер, него да је то најграбљивија звер, која се само месом слади! И заиста ваља је само погледати, кад се дочепа залогаја, н. пр. земљане глисте, ил црва од бубе — кокице, како их брзо и немилосно раскида у парчетаипрогута.Испод земље има хиљадама таких глиста и црви, који непрестанце огризају младе жилице коренова те тиме голему штету почине особито с пролећа — па опет једна једина кртина довољна те па да тих шкодљивих гадова у посредњој башти за неколико недеља сасвим нестане. Па ако ми не верујете да се баш тиме храни, а зеља се нимало не дотакне; ако узречете ца се неда видети како и шта кртина испод земље једе и тамани — онда ћу још нешто да вам речем. Ја знам да није ни једна млада девојка у онај пар, кад је угледала кућицу кртинину у својим лејама покушала да извуче кртину па да је проучи, него је пре са грчевитим вриском одбегла из баште угледавши како се земља љуља; знам да ни баштован није то учинио него је на место тога гледао мотиком ил ашовом да 1е извади и за навек јој се освети; ал многи, па и ја сам, више пути завиривасмо у желудац те јако оптужене животиљице; па шта се нашло? Видило се да у желудцу, ни трага нема каЕвоме зељу, него је само месо од глиста иподземних шкодљивих црви лежало измељано у желудцу. Шта вели на то млада неговачица цвећа, шта мрки баштован? Ако ни то није довољно да их разувери о њиховој неупутној предрасуди о кртини: нека учине сами овај покушај — који је постраним земљама сјајно посведочио невиност и големукорист кртине. Узмимо сандук, напунимо га земљом маинеколико стопадубоко. Нахватајмо више Фунти земљани гљиста и кокицини црвића, потрпајмо у ту земљу што је у сундуку, па метнимо, без да сандук заклопимо неколико живих кртина у њега; ниједна кртина неће остати горе у сандуку, него ће све редом да зарију у земљу. По краткоме времену, истресимо сандук, разчепркајмо земљу, па нећемо наћи у њој ни

црва ни глиста. А камо их ? Ероз сандук никуд не могоше умаћи, земља их није могла прогутати, ал су их прогутале вредне кртине! Да се још боље и на последку потпуно уверимо е је кртина прави месождер и грабљивац, треба оставити три или више кртина заједно у сандуку, а не дати им ништазајело. Отпочеће сада бој; велики госнодар у трбуву —желудац ужасно заповеда; кртине секрваве, која јеслабија та пропада, пождерује; за њом пада опетслабија и она буде покусана — такоредом једна другу прождерава, а победилица над свима остаје садасама да до сутра и сама од глади угине! — И опет питам, шта вели на то млада неговачица цвећа, шта вели мрки неразумни баштован? Зар тако што ради животиња, што се рани нежним корењем цвећа и зеља? Кртина није веверица, ни зец, ни тркуница. Кртина остаје крвник, диндушманин глиста и црви шкодљивих, а баш због тог постаје опет наш највећи пријајатељ, баштованов највреднији добротвор! (Продужиће се.)

ТРГОВИНА Ћ 0БРТН0СТ. = У Новом Саду 1. вог Марта. Прошле недеље било јевреме врло бдаго, само дан два ветровнто и мутио. ИоКу је бивало слабо мраза. Са свих страна стнжу извешЕа да усевп стоје врдо добро, да су већ толжко ојачали да могу да одоле промени времена. Вода у Дунаву расте те је повољна бродарству. Житна радња. На извањскин трговима скаче цена рани изузев енглеске тргове. Свуда је чврста воља зарадтом. На пештанској пијаци истина да ]е и прошле недезве скакала цена али не толико, колико нретпрошле. Шеницаје више ну^ена јер су се поправилн путеви а некако и економи, довозе свој причувак, јер пм јеценапо вољи. И нпак су нудиоци захтевали боље цене те су цене остале за 10. нов. боље но што су биле пре осам дана. Прошле недеље је прометнуто 100'000 цената. При крају недеље прибележисмо ове цене 86 М. по 7 Фор. 90. нов. — 8 ф., 85. 7. #ор. 80 — 90 нов., 84, и. 8. ф. 7. — 80 н., 83 М. 7 ф . 60 — 70 в.„ 82 М. 7 ф . 45 — 60 н„ 81 4$. 7 ф . 30 — 45 нов. све по цолценти и за готово. Узанс-шеница за на пролеКе попустила је била са 20 нов. у цени али је опет скочила на 7. Фор. 60 нов. Нова узанс-шеница за Семтем. Октобар пала је у нечему и остала је 5 аор. 65.нов. 5. ®ор 67% нов. роб. У ражи је мирна радња ценом од 4 ®ор. 25 — 30 новч.ио80 И. Јечамјетражен, фини пиварски плаЕанјесаЗ. Фор. 40 нов.. за млату 8 Фор. 5 — 20 за храну 2. Фор. 85. 90 нов. но 72 и. 8о би јепрометнуто 20,000 меца ценом однрошле недеље. За лиФеровање на прољеЕе и то за бачку зоб плаЕало се 1. Фор. 45. — 53 нов. остало је на 1. Фор. 55. нов. 1 Фор. 56нов. роб. Еукуруз је јаченуђенстога ударио ценом натраг. Банатски за мај — јуни пао је на 3 Фор. 56 —57нов. остало је на 3. ®ор. 60 нов., 3. Фор. 62. нов. роб. Вуна. Прошде недеље прометнуто је 500 цен. вуне, и то 90 цен врло Фине за чоју по 158 — 160 Фор. 140 цен, средњеза чешљање но 92 — 95 Фор. 120 цен, боље пешчане вуне по 80. — 82 Фор. 70 цен. бачке једнострижне по 78 — 80 Фор. и 90 цен. тиске летње вуне по 88, — 90 Фор. Од уговора бележимо 130 цен. столно београдског владике по 132. аор. и1 500цен Енез Шварценберга по 143 Фор. 60 цен. барона Вечеја по 125. и 1. фф и 60 цен. г. Довасија по. 105 Фор. и! |р Радња са евињама. Повољни извештаји са изванских тргова оживели су вољу купаца у Штајнбругу, те су живо ку-