Glas naroda

ГЛАС НАРОДА. ЈШСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ШВРЕДУ, ПОУКУ 1 ЗАБАБУ.

,,Глас народа" излази сваке недеље на табаку. — Цена му јв на годину 3 «ор., на осам месецн 2 ®ор., на четнр месеца 1 Фор. аустр. вредн. — Дописн се шиљу уредништву а нретпдата и огласн администрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласн нанлаћују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиНа за жиг сваки пут.

БРОЈ 11. У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ 17. 1АРТА 1873. ГОДИНА III.

ШТА ЈЕ ТО ЖСТОРША ? I. Историја је наука, која учи како се дух човечанскн развијао од најстариЈих времена до данас. То Ее друкчије рећи: Историја учи, како су поједини народи почели живети, како су се развијали, како су цветали н како су на послетку пропали. Историју треба сваки ваљан граранин да зна, јер она је темељ образовању грађанском. Који грађанин чита историју, тај ће научити шта је држава, шта је црква; научиЕе да стара, окорела, отрцана мишљења немају живота данас и да су они људи највеће луде и будале који хоБе те застареле мисли и обичаје на садашњи нараштај да нрицепе (накаламе). Који граранин чита историју, тај Ве научити, да Ее само оне државе напредовати, где се љубав домовини негује, где има сваси грађанин свести о својој народности. Гра^анин Бе научити у историји, да је слобода највеБа светиња и да она држава мора боље цветати, где више грађана утичу на државни живот, где се што више грађана брину о опћем државном добру. Еоји грађанин чита историју, таЈ' Бе научити, да је тежња за ј 'единством једне вере највеБу напаст ибеду нанела свету и да је љубав ка човечанству прваврлина хришБанска. Граранин који ушчита историју ( увидеБе, да је она „светлост истнне и учитељица у животу"; она Бе му казати за што су неки народи напредовали, а други опет пропали, те Бе се тим моБи многих заблуда отрести. Историја Бе му изнети те заблуде пред очи, те Бему ј 'асно бити, штоЈе овај и овај народпропао, јер је огрезао у многим заблудама и пороцима; а онај и онај опет процветао, јер су га многе врлине красиле. Доситкје каже у својој књизи, што се зове „Мезимац* овако: „Поглавари и грађани једне нације, ваља да уче у историји, законе, обичаје и установленија други народа и владјенија; како су довели к успеху и к совршенству занате, купечества иземљеделије. Велике прошасте немарности, погрешке и злополучија, могу много ползовати, кад се јасно иживо пред очи полажу, за сачувати их се у напредак." Исто тако о овој ствари вели Доситије у својој другој књи-

зи, која се зове: „Собраније разних нравоучителних вегатеј" овако: „Чудно је видити у историји, каква су царства на комедију овога света долазила, каква ли Бе и у напредак долазити и пролазити! Блажене само оне душе и они народи, који се буду славни у правди, великодушију и доброти показиватн и представљати! Ови Бе бити памјат в род ирод." Оверечи Доситијеве ваљало би данас да упамте они народи, кој'и имају власт у својим рукама, те јеназло употребљују газеБи и тлачеБи друге народе. Између још више којечега, научиБе грађанин читајуБи историју, да она држава мора најбоље цветати, где се грађани брину да се наука и вештина што више ме|>у народ распростиро т. ј. где се грађанн брину да што више школа у народу подигну. Доситије ОбрадовиБ у својој књизи, која се зове: „Совјети здравога разума" вели: „Школе и књиге браБо моја, књиге! а не звона ипрапорце; књиге предраги и непрецењени небески дар; просвештени умова поносите кБери! оне сад на земљи и на моруцарствују и премудре законе дају! оне војују и побеждавају! оне, славу благополучни народа до сами звезда подижу и преузвишавају!" Па даљемало каже Доситије да школе ваља градити не само за мушку него и за женску децу, јер вели: „Нек се не узда ј 'едан народ никада до века к просвештенију разума доБи, у којему жене у простоти и варварству остају." На послетку научиБе граранин кад проучн историју шта стоји развитку духа човечанскога на путу, а шта му прија; чуБе за оне људе, којн су народу свом и напретку народњем крхали врат, а чуБе и упамтиБе оне добротворе и родољубе, који су сав живот свој посветили благу народа својега. ЧуБе за Стевана Немању, за св. Саву, а чуЕе и за проклетога Вука БранковиБа, чуЕе за предраго име Божидара ВуковиЕа, чуЕе за предраго и пречасно име РајиЕа, чуБе за највеЕе пријатеље и добротворе не саио Српства него и целога човечанства. Чуђе име Болтна и Вата што су машину за пароброд саградшги, чуБе за дивно име Стивнсан, који је 1814 прву локомотиву саградио, чуЕе за Немца, којисе зовеСемерингикоји је саградио први електрички телеграФ 1804 године