Glas naroda

116

слови и трошкови који су нужни за обављање ових . послова јесу заједнинка ствар Угарске и Аустрије. Руковање тих заједничкихпословаповеренојезаједничком министарству у коме је један заједнички министар спољних посала, војени и један министар Финанси.је. Ово заједничко министарство седи у Бечу: Но и ови заједнички послови обављају се уставно и у то име бира З г гарски сабор и Аустријско државно веБе из своје средине по броју једнако изасланство које се по закону зове д е л е г а ц иј о м. Те делегације састају се на краљев позив сваке године на изменце у Пешти и у Вечу, саветује се у засебним седницама о заједничким пословима, могу да позову поједине министре на одговор и да доносе у појединим питавима своје одлуке. Споменусмо колико је земаљски сабор важан чинитељ у државном већу. Рекли смо да је народу најважније право да утиче на стварање закона. По старедавном угарском уставу, доносио је увек краљ и народ заједнички законе. Тако је то бивало од вајкаде, тако је то и данас. Но у старије доба није народ тако утицао на донашање законакао што утиче данас. До год. 1848 уживали су политичка права само ова четир сталежа: 1. Црквени велико достојници 2. Велика властела, 3. Племићи. 4. Краљев. градови. У црквене великодоетојнике бројали су се католички, православни и унијатски митрополити и владике. Велике властеле било је од две руке, једна је била што је носила највећа часништва у држави, као што је то био палатвн, земаљски судија, хрватски бан, таверник, чувари круне, велики жупани, а други су билнкнезови гроФОви и баруни. Они племићи што их нису бројали у црквене и државне великодостојнике били су племићски сталеж. Краљевски градови биле су паконе варошикојесу покраљвв. повељама биле изузете испод власти жупаније, те су на свом земљишту самостално управљале и судиле. Ова четир слоја што их набројисмо сачињавала су четир земаљска стал ежа. Најглавнија права ових овлашћених сталежа биле су ево ова: Њих није смео нико да затвори, аконису пре тога редовним судом сурени и осуЈени, они нису плаћали ннкакве порезе, дације и ^умручарине (становници краљев. градова плаВали су војену порезу), они нису били дужни да дају станове војницима (изузев краљев. градова). Нимо то долазили су сви на земаљски сабор, и то црквени световни великодостојници долазили су лично на сабор, а племићи и краљер. градови бирали су посланике, тако да су сви племићи у једној жупанији бирали све по двојицу посланика. Уз ова права била је дужност племиБима, чим непријатељ нападање земљу да иду на војску и да у земаљским границама војују о свом круву и руву. Чланови звмаљског сабора делиди су се у два та- ј бора, црквени и државни великодостојници и влас-

I тела заседавали су у тако званој горњој та бли; посланици жупанија а краљев. градова заседавали су у долњој табли. Свака је табла (дом, кућа) држала своје засебне састанке, што је на прилику дољња табла доконала то је после послала горњој табли да се и она посаветује о томе, јер само оно је било саборска одлука у чему су се обе табле сагласиле. Таку одлуку слали су посде краљу да је и он потврди. Сабор, сазива краљ и он га одгара и распушта и по ново сазива. Он подноси предлоге сабору и саборске одлуке важе само онда као закон ако их краљ потврди. У етарије доба држали су земаљске саборе на разним местима, пре муачке битке држали су их на ракошком пољу код Пеште, затим час у овој час у оној вароши. После муачке битке па све до год. 1848 држали су земаљ. сабор понајвише у, Пожуну. У задње време држао се сабор бар сваке три године дана по једанпут. 0 сабору како га преустројише закони од год. 1848 говорићемо идући пут,

ЖЗ Ф13ИКЕ. (Свршетак.) 9. Предмети што их видимо око себе, понајвише су овог сложеног карактера. Вода коју нијемопостала је уједињењем два друга тела, кисикаи водика, и ако је свако од ових тела плин, и ни једноодњих нико никад није видио у течном стању. Со на нашем столу производ је кемичког уједињења гаса званог клорин са металом содијом (натрон,) а ни једно од оба тела није ни налик на со. 10. Не само да се може спојити једно просто тело с другим него и сложена тела уједињују се па производе јошт сложенија. Има, иа пример, једантешки плин који се често купи на дну дубоких места, и често хоће да угуши људе кад несмотрено залутају на такаместа: овај гас јеспојак елемента угљика са кисиком, и зове се угљена киселина. Креч што се употребљава за зидање јесте спојак метала званог калцијумса кисиком,а производ је што се каже окосид калцијума, или креч. Но она споменута угљена киселина има снагу да се спојиса кречом и да начини тело које се зове карбонат креча, што је савршено различно и од једног и од другог. Мрамор је кречни карбонат; креда такођер а и лепи провидни кристал звани ајслендски шпат. Разлика у томе, како се сложе честице мејру собом, често чини да тела кемички истоветна показују сзсвим различна својства. Сумпор, на пример може битн жут, црвен, или црн, већ према начину како је зготовљен; али он је увек сумпор. Која два тела могу бити различнија међу собом спољашње него сјајни и скупоцени дијаманат и комад чаЈјава угља?Ипакони | су на длаку једна супстанција, и дијаманат, тврд и ' леп као што је, може изгорети као парче угља. Ми