Glas naroda

ГЛАС НАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВШ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

Глас еародп• , • излази свзке недеље на табаву. — Цена му је на годину 3 Фор.. на осам месеци 2 Фор., на четир месеца 1 «ор. аустр. вредн. — Дописи се шиљу уредништву а нретшгата н огдаси адмшвшстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огдаси наплаћују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиКа за жиг скаки пут.

БРОЈ 17. У НОБОЖЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 29. АПРИЛА 1813. ГОДИНА III.

ПОЗМВ ПА ПРЕТПДАТУ. С овпм бројем павршио је „Гл. Народа" 4 жесеца ове годппе п одужпо се свпма оппма којп су се претплатили са 1 Фр. а. вр. Који је год рад да и одјако добпја лист уредно, нежа се пожури са новом претплатом. На веру не шаљемо лист нпкоме. Ако „Глас Народа" стече 1200 претплатнпка, доносиће у сваком броју л е п е и л у с т р адиј е, без даће се повиситн цеиа претплате. Молимо наше пестпте скупптеље и све прнјатеље народне просвете, да препоручују лаш ллст у смЕој^ српској куБи. Уз оваку малену претплатну цену, ретка је купа која га не би могла држати. Да није ревносних скупљача, не би наш лист стекао ни ових 800 претплатнпка што пх сада имаде, јер многимјељудима,којциначе радо читају листове, тешко да се накану да оду до поште и да пошљу претплату. Увек треба да има неко којп ће их потсетптп и понудити, да се претплате. Пошто дојакошња претплата намирује најпрече трошкове пздавања листа, то ће се одјако сувишак од претплате употребљивати на то, да лист буде својим садржајем све богатијп. У нас с ову страну Саве нема другог листа, који би уз то, што у главном прати све важније догађаје, пружао читаоцима толико корисне поуке и забаве. „Гл. Народа" је једини лист те врсте у нас а цена му је тако ниска, да нема недељног листа који би могао бити још јевтинији. „Глас Народа" стоји: Од маја до краја аугуста I Фор. „ маја „ „ децембра 2 Фор. Претплата се шиље поштапском упутпицом: Адмииистрацији „Гл. Народа и у Нови Сад. Недобивеии бројеви нека се за времена рекламују. Уред. „Гл. Народа."

ЈЕДАН УЗРОЕ НЕВОЉИ. Ако је веровати ттзвештајима са евих крзјеваунашој домовини; неБе ни ова година бити толико бериВетна, колико ее испрва показивала. Пролетница од које се надасмо благослову падала је дуже но што би требало и била је хладна. Иза ње наста хладно време, ударише пролетни мразеви те опарише винограде и репицу а у жито удари рђа. По овоме штета је извесна, али још није опгата. Мраз и р^а еу још дојако местичави и дао би Бог да остане на томе. Последње три године биле еу по нас од врло велике штете. Свако је мислио, ако то тако уетраје, нећемо више диђи главе, нропашИемо коначно. Све је стало. У земљорадиика нит је смока икт је стоке. трговац дрежди у своме дуЕану, занатлија напустио занат па биртапга. Кад сељакнема трошка онда стане и трговина, заспу занати, натеже и поп. кубури и учитељ. Да није злосретна ината свабили би и адвогати шеве и да се са непогодног времена не множе болештине не би ни лекари имали посла ни заслуге. Ово време свеопште кубуре златан је век зановчане људе. Новац је данас скуп, прескуп, јер половина света живи на вересију, дише тек да се неугуши. прави дугове и чека боља времена. Ео уме и у овом тешком времену да се помогне таЈ и боже помози али невоља је закуцала готово на свака врата и многи, који ниЈе свог века мислио да Бе икад икоме бити дужан, данас је већ за ове три несретне године увелико потрошио беле паре, што их је сачувао за ове црне дане. Ми ово не пишемо за трговце и људекојисе уму у свакој невољи и неприлици помоЕи. Са ово некокико реди хоћемо да опоменемо наше сељаке на једну врло важну ствар. Зна се већ од толико година да ми економи људи по селима највише кубуримо с новцем у пролеће. Док имамо још који комад марве а ми је терамо на пролетне вашаре. Изранилисмо своју стоку преко зиме па нас невоља гони тејесадапродајемо буд за што. Тнм новцем крпаримо донекле, па онда опет удари у џепове нам проклета суша. У тој невољи разно се помажемо. У кога знамо да има новаца, у тога иштемо да нам позајми до нове ране или до