Glas naroda

ГЛАС Н ДР0Д Д. ЛСТ ЗА НАРОДЕЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

„Глас народа" излази сваке недеље на табаку. — Дена му је на годину 3 «ор„ на осам меседи 2 ®ор., на четир несеца 1 «ор. аустр. вредн. — Дониси се шиљу уредништву а претпдата и огласи админнстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаЕују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 повчлЕа за жиг сваки лут.

БРОЈ 21. У НОБОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 27. МАЈА 1873. ГОДИНА III.

У ВРЈГШШ ЈЕ НАШ СДАС! IV. Набројио сам врлнне, које треба да красе свакога човека лично, ред је сада да поведем реч о домаћим врлинама. Ео се год роди здрав па узрасте снажан, позван је да у своје време оснује породицу, да сеокуБи. Када је реч о домабим врлинама, онда се ту узимају врлине, које цвате у породици. У те врлине бројим разумно држање куЕе или једном речи домаБу еЕономију, родитељску љубав, љубав мужа и жене дакле меЈусобну брачну љубав, детињску љубав напрамародитеља,љубавбраВеи сестара између себе. ». непаметног држења куће пропала јемногасрпска породица. Еад испитамо узроке тој пропасти бибе ех највише с тога, што се глава куће по селима слабо старао за куВу. Тежатником је ходио за својим радом ван куЕе, а празником је банчио по механама. КуЕа је стојала на жени . Ако је жена газ' дарица као што ваља, оно још у добар час, алиако је каква разметкиња, онда је што гуц то муц. По варошима се одомаЕио по куЕама луксуз у намештају куЕа. Ради неких токорсе обичаја, осуо се по куЕи раскош и сувнше трошење. Свако то зна дајечовек од чега. сит од тог и дебео и да на трбуху нема прозора, нити трбух коме вели хвала кљукао га човек ма самим паштетама; и ипак се у многу куЕу увукао хр|јав обичај, да се много троши на јело и пиЕе, на части и теревенке. Када је човек веБ толико трошио да зајази своју облапорност, онда му је брига била да се гизда и кинђури. Свако је то прегло да добро једе и да се лепо носи. Отуд је да се ретко копружао по губеру, него је терао кера док није и сам остао го ко пушка, чист као од мајке ро^ен. Ко је куповао оно што му нетреба, тај је после продавао а оно што му треба. Пао је у невољу и у сиротињу, понизио се да мољака друге да му подрже душу. Они које је он частио, беже сад од њега као ђаво одкрста. Пропао је са женом и децом ко његов нико. Неки га жале али не помажу, неки му се свете те веле; како је дробио нек онако и куса.

Ко хоЕе да разумно руководи своју домаЕу економију, да паметно држи куЕу своју, тај ваља да има ово двоје на уму: да ради и да штеди. Са поштеним радом, било да ради земљу, било да тера занат, било да води трговину или да обавља каково звање, заслужује човек онолико, колико му Је нужно за живот. Али када човек пази и како Ее трошити своју привреду, онда се може да удеси тако, да подмири своје праве потребе идаму увекпонешто остане сувишка. Са тим сувишком у стању је човек увек да себи и својима улепша живот, а осигуран је да неЕе кубурити и скомрачити, ако наиђо каква невоља и незгода, коју није могао да предвиди. По овоме што рекох, разумна домаЕа економија је врлина, која треба да цвета у свакој куЕи, раскош и разметање је порок кога треба да се клони свака куБа, ако је рада да опстане и да напредује. Да ова врлина процвета у свакој српској куБи, то ј 'е прва и најпреча брига свакоме домаВину и домаБици. Благо куБи гдеје родитељска љубавнапрама деци својој прегла нежном бригом, да се деца ваљано одране, да се као што ваља васпитују, и да се упуте на честит пут живота. Родитељи који љубе пород свој, не могу а да се не брину за његову среБу и напредак. Милина је то и за њих, кадасудецу добро упутили, када су нх оснажили за тежак пут живота њиховог знањем и умењем. Иде време носи бреме. П родитељска влас оседи, рука клоне, изда око, малакше тело и благо оном који је своју децу добро васпитао; она Бе му бити сада у старости и немоБи слатка потпора и утеха. Нежна рука њихова склопиБе им очи, када веБ до^е време, да се праштају са свим светом. И опет ј *е много родитеља који не осеБају ову дивну врлину у своме срцу. Многи не љубе децу своју, они их само милују и мазе. Многимасу деца само тогаради, да они врше на њима своју власт, своје Буди, да им деца гове њиховој " сујети, да им буду лутке и играчке учасовима, кад им једуговреме. ДомаБин знаде како се тимаре коаи, волови и друга стока, домаБица знаде како се негује биље у башти, како се одрањуЈе кокош и друга живина —