Glas naroda

187

димо шта вели Хрешел о хоме. Он вели, да сва светлост млечног пута постаје од звезда, које лежеједна поред друге. Свака светла тачка јесте сунце, којеје опкољено милијунима планета и комета. Још је Хршел огледао да одреди броЈ звезда млечнога пута, па је рачуном доказао да их у најмању руку има 20 милиуна. Све да је макако огроман овај број, и опет бисмо се преварили, кад би смо по њему узели да замислимо величину васелене; 20 милијуна звезда састављају само једну магловиту пегу, и ми са нашом непокретном звездом, сунцем, налазимо се приближно у средини ове магловите пеге, која има сочиваст облик. Да би појмили, је млечни пут заиста скуп звезда, не ће бити згорега ако га мало издаље промотрите. Узмимо диаметар његов за јединицу, и претпоставимо, да се налазимо од пљоште стране млечног пута на растајању таког диометра, онда би нам млечни пут, оиисујући круг преко целог неба, изгледао као светао скуп звезда и тај скуп заузима просторије, чиј би диаметар износио шести део хоризонта. А кад би за десет диаметара били далеко од млечнога пута, онда у њему не би могли да разликујемо ни Једне звезде, као што то у самој ствари бива са Маглановим облацима, који су осим тога много веВи, него што ди би нам се чинило у извесном скучају млечни пут; они су од нас далеко више него ли на десет диаметара млечнога пута, тако да се у њима не могу да разликују звездечак ни у најбољим и најсавршенијим телесконима. А кад би, на прилику, за сто диаметра билн дзлеко од млечнога пута, голим оком једва ли би га могли видети. Сад хајде да узмемо наобрат. Кад би се приближили тој магловитој пези на десети део правог растојања, она би нам онда изгледалакао светао облак, који би имао седам степени у пречнику. Еад би се приближили још десет пута ближе, онда би та пега заузимала готово четврти део небеснога свода и имала би у пречнику седамдесет степена. Најзад кад бисмо живовали на планети, која сеобрБе окомаког сунца из тог скупа звезда, и кад би се то сунце налазило у средини уображвне магловите пеге, онда би нам се та магловита пега чинила, е је малечни пут, али правилнијег облика, чвршБа, шира и светлија. Ви можете да саставите себи појам о величини васелене, ако не сметнете с ума, да је млечни пут, звездна област која износи 2000 звездних просторија*), само магловита пегау васелени, а има их хиљадама, а међу њима има и таквих од којих нам светлост долази истом кроз 25,000 година, све и ако светлост прејури за један секунад 40.000 миља. Хершел је помоВу свога телескопа открио магловите пегекоје су тако огромно далеко, да треба да прохује милиу-

*) Свака звездаана просторија равна 100.000 земн. диамат. готово 4 и билијуна миља.

нима година, па истом онда да допре светлост од њих до нас, готово сто пута даље него ли и мало час споменуте магловите пеге. Изсвега што доселе рекосмо, можемо извести ово: да све системе светова састављају тек мајушан део васелене, и да не треба узети да су тамо границе васелене, камо је Хершел видео потоње магловите пеге. ДоБи Бе зар време, када Бе савршенији и бољи телескопи моБи продрети и иза граница тих за сад крајњих магловнтих пега, иоткрити нове светове. Истина бог, научњаци веле да су ове магловите пеге-скуп звезда, система млечних путова, ал за то опет оне нам поклзују на небу и такве појаве, о којима није лако реБи, шта су наиме у самој ствари. То су магловите звезде или планетна магла. Она Бе се чинити површноме посматрачу онакиисти башкао и остале магловите пеге, али уз пажљивије проучавање видиБе се, да их није могуБно уврстити у звездане гомиле, па све и најсилнијим и најбољим телескопима; а друго, да они имају једно или неколико светлих једарца, али која се немогу у врстити у звезде рад њиховог мутног и тамног еветлуцања. Посматрач их чешБе сусреБе на неким местима неба, на прилику у великом медведу, у Андромеди, северној рибн и глави Центаура. камо је Хершел за по сахата набројао их више од тридесет. Делом су они неправилног облика, збијани уједно, као да су делови једне велике раздрузгане пеге, а делом опет округли или елиптичш.У првом случају свагдаимају у ередкни светлу тачку, у остзлим случајевима или су једнородни илиимају надвакраја елипсе, по једну светлу тачку. Ван сваке је сумње, да суто тела, која имају своју властиту светлост. Али на сву прилику то нису тврда тела; то се изводи веБ из јединог њиховог протезања. А како су они тако огромно далеко, да ми ту даљину можемо измерити само звездннм простори)ама, — величина је њихова горостасна и за саму васелену. Ова тела мора бити да се тако на широко и на далеко протежу, да се чак и у најмањем од тих тела може рахат сместити сунце са свом својом планетном системом, наравно са Непотпуном заједно, а који је далеко од сунцана 600 и вишемилијуна миља. Ове су светле магловите пеге — права космичка магла, можда материјал, од кога постају сунца и сунчане системе. Двоструке су звезде, на сву прилику, потоњи ступањ развиБа мало час споменутих магловитихмаса. У њима је се сва магловита материја претворила у сунца, која, као и наше, без сваке сумње имајусвоје планете. Двоструке звезде обрБу се једна око друге и обавља)у свој пут од 45 — 600 г. При кретању ових огромних тела (многа су за хиљаду пута веБа од нашег сунца) примеБује се брзина, за коју би прере рекли, да је таква брзина за тело немогуБна. Звезда пр. у сазвездију Деве састои се из две звезде