Glas naroda

ГЛАС НАРОДА. ЈШСТ ЗА ЕАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

.ЈГлас народа" излази сваке недеље на табавгу. — Цена му јв на годину 3 вор., на осам месеци 2 Фор., на четир месеца 1 *ор. аустр. вредн. — Дописи се пшљу уреднилгаву а претшгата и огдаси админвстрацији ,Гласа народа" у Нови Сад. Огдаси наилаћују се од ретка оваких сдова 5 нов. и 30 новчиКа за жиг сваки пут.

БРОЈ 26. У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 1. ЈУЛА 1873. ГОДИНА III.

0 ДЕТРОВУ-ДАНКУ. Колиео се свет наш радује 5ур ?еву-дну, јер Је онда прекужио патњу преко зиме — толико дваред веБма жељно очекује Петров-дан. Испадне-ли ратару нашем јесева и пролетња му мука за руком онда и помози боже; омахне-ли га пак, онда је зло и назадак целој му куби и свима на дому. А да у нас с ратарем, ил да речемо: са земљерадником сваке руке, заједно напредује ил назадује и наш занатли1а — то ће свак знати и без нас. Па зашто је то тако у нас ? Ево, гледаЕемо, што се крађе узможе, да одговоримо на Јиитање оио; а мислимо да је о д оме и ш> згодно говорити баш у ово доба године. Сви ми знамо, да наш свет, што земљу ради, готово једино само од плода тога живи и куБу држи. Наш ратар, на прилику, по годвне ради и ргатује а по годинепотомелевентује,данерекнемо дабашлењствује: сва му је друга заслуга и привреда, ако кад кога куд с коли одвезе — другога 1'аздовања и тецива ретко ћеш где наБина дому нагаих, иначе окретних и бистроумних ратара. Зато дакле тако жељно очекује тај наш свет да у здрављу и на миру дочека Петров-данак — па благо си њему, ако је окусио новине, првине плодоваодлетине, а да није још о спасову, ил до зла-бога још о мученици морао да праг обија бездушнику гркуЧивутину. С ово неколико речи хтедосмо таки да наговестимо, како наш земљерадник једнострано ради и зарађује. Зађи, брате, ако ти наш, иначе красни и честити народ на срцу лежи, по сели за дан и за други. Вадава Иеш ти тражити и распитивати, рад будуБи, на пример, да купиш две три хиљаде чаура свилених, нл десет петнаест центи медаи воска, илдвестатриста коларазногвоћа каламљенога, илчетирпетценти лана, ил двеста триста оваца пасме свиленовуне, ил два три грла коња, ил стотину идругукомада беле марве Фајте оплемењене и т. д. — одсвега тога на многи мести заман Ееш и питати.Тај наш свет по селијошједнако живи, што-но реч„ по преданијама", ка-

којеод својих старих научио и занамтио.Еојајеврста хране и рода пртила где, кад оци наши и праоци овамо доћогае — та се ради и обрађује у нас тамо и дан-данашњи. Бадава се у ученом свету и у просвеВених народа нриродне науке гаје, и нарочито земљерадна хемија шири, те тамошњем земљераднику рад олакшава и тешку муку стоструко наплаћује бадава велим, јер од свега тога наш свет врло мало ил нимало не разбира. „Еј, стара су времена боља била, свет се више бога бојао, па јв бог и давао — године су бољерођавале и било је у свету свака добра и берићета" тако се наши старији у нарбду вајкају, те тиме као б^јагм иравдају себ§ и сгвоју. нехаЈност. Од правдања овога једно само у неку руку стоји а то је: да су године могле, велимо: могле боље рађати, јер земља није била јоште изргана и изцећена као данас; а друго, није било по нашим крајевима ни толико света нашкфено, а нарочито није било толико ту^инштине, гладне ал вредне, које откуд, из бела света поиздолазило и нашнарод управ рећи подсело, као данас што је. Да богме, да су оно друга, ако и не доиста б о љ а времена била, кад је ратар, ил наш богаташ, куповао ланац земље по дукат, а друга су данас, кад се за тај исти ланац земље плаћа по двеста триста Форината. Али као што је земљи цена скочила, скочила је тако и храни и свакој работи, коју човек са земље збира рад данас и вредноћа далеко се екупље плаћа неголи некада. А како свет напредује, ил бар треба у свему да напредује, те да лакше и угодније живи : то, већ с тога, што су потребе људске разноврсније, треба да буде и газдовањесветамногостручније а нарочито газдовање и привређивање у земљерадника. Примера па и угледа ради завиримо на час у авлију и у кућу по сели немачки, ил ако баш нећемо дасе угледамо на ту^ина, а оно пођимо и походимо на_ дому и у домазлуку брата нам по крвн С.товака па ћемо одмах на први мах видети, шта ти земљерадници раде и како од разних струка зарађују иприј врећују!...