Glas naroda

223

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. Због нагле промене времена као да се цене жита знатно промењују. Тој пронени дене да ће повода нарочно и таоколност, да изгледи о жетви нису баш по свуда онаки. какви се нре кратког времена указиваше. Погласовима којинам,самного страна из нажих крајева стижу, закључује се, да Ке жетва веКином барем спрам прошле зодине добро испасти. Банатске шениде да боме да неКе бити онолико колико се у почетку очекивати могло, али зато су други крајеви баш шенидом обиљато награђени, те се према томе није бојати, да Ее оскудице бар таке, какве се од краткогз времена ишчекивати можаше, у у онште у житу бити неИе. Радња се житна помиче знатно у напред. На пештанској пијапи од 16. о. м. ваљданебеше одавнавеКе живости у житној радњи, него нрошле недеље. Довоза беше задоста, нуђење живо и непрекидно, а ни на купде се немогоше пијачари тужити. Пролазило је највише Изанс шениде за Септ. окт. Пазиле се нарочно на ц. ц. Ни Раж није ове недеље хрђаво пролазила. у неколико је задржала стару цену, али према изгледној живости у довозу, нуВењу и куповању даје изгледа на много бољу дену. Зоби је необично мало ове недеље прошло. Приписати је то нарочно маленом броју купада, а и не најбољем довозу. Репица, је још најбоље пролазила. Друге врсте по непроменој цени. Званичне белешке од 16. о. м. Из Шеница за септ.-октобар 6, Фор. 20. нов. Раж 1 Фор. 60 — 1 Фор. б-.нов. Репица 10% 110 мери. 10 у 2 Банатска репица 9У 2 В®ЖЖЖ$1ЖЖ. Н А Ш Е. *) Та наше то су горе, Та наш је сваки крок. И небо тамо горе, И наш у њему бог. У крви нек се гора, Напоји, напије, Та силна крви мора, Да богу вапије. Нек види бог озгоре, Крвави земљин лик, * Да крвљу међе горе, Куд гине мученик. И да су наше горе, И наш је сваки крок, И небо тамо горе, И наш у њему бог. На нек јунака силом Са земље прогна враг, Бесамртним Бе крилом Да прне у облак. *) Ово је т книге : Песие Лазе Костића, коју свакоие најтоплије препоручујеио. а иоже се добити у српској народној задружној штаипарији т Новои Саду.

Онеба ће да се свети. Да земски сврши бој. Громовник Бе му свети Буздован дати свој. Буздован суне плави И севне божји гром. А врага Ее да смлави Проваљен, паклен слом. Под земљом можеш спати, Под н>ом се враже кај, Под њом ћемо ти дати, Влаженство мир и рај. Ал над њом наше горе, II сваки над њом крок, И наше небо горе, И наш у њемубог. Л. Костик

ЈР А 3 Н 0. Колико има људи на свету? Број живеЕи људи на целош свету износи на 1 Ј /, миллард, ови говоре 3.064 језика. а 1.100 вероисповести. Једиа четвртина деце која се роди, умре до 7 године, половина од људи до 47. Од 100 особа доживе од прилике њи шест шесдесету годину. Од 500 људи једва 1 или 2 осамдесету годину доживе, а између 1000 једва један 100 година буде стар. Сваке године умру 33 милиона, дакле нреко 90.000 на дан, 3.730 на сат, 60 у минуту, а један у секунду. Пошто се дреко године 42 '/ 2 мшшона роде, а само 33 милиона умру, то би кроз кратко време онн 9 % милиона који годишае преостају тако поплавили земљу да се не би заранити логли. за то природа и догараји долазе у помо! те тако које разне прилепИиве болести а које ратови потамане тај сувишак. Ево примера како рат покоси силно људство. У рату изме!) Аустрнје и Пруске овако су губитци стајали: Код Еенигсгреца је пало Аустрији 30.000, Пруса је пало 10.О00. Затим у Француско -пруском рату, пало је у триглавне битке. и то: код Граведота 14.000 Франдуза а 20.000 Немаца, код Седана, пало је Француза 14.000 а Немаца 10.000. Сад колико је још за време осталог рата пало, то овде и неспомињемо. Против мишева и лацева. Економеке новине јављају како је неки амернкански економ нашао да се нацеви и мишеви гнусе биљке, коју код нас зову „дивља митвица." С тога је добро помешати жито како у амбаровима тако и на пољу са том травом те Ее штета од мишева мања да буде. И оно што је зло има своју добру страну. Некн је економ приметио да мишевп на које се данас са свих страна туже због штете, што је чине по њивама, радо једу црве од разних шкодљивих буба н лептирова, за које се зна да су у стању грдну штету да нанесу. Ако је то истина, јерсу мишеви глодари као и зечеви те се хране биљном храном, онда им се штета коју сами граде неЕе уписшвати у црн грех, јер смо уверени да црви буба и лептирова наносе стоструку штету ако се чим год не тамане. По Хрватској и Штајерској било је последњих дана ве лике туче. Неке бечке економске новнне јављају да се на светској изложби највеКма допадају свиље сремске пасме од свију других пасама. Те је свиње послао неки економ из Шонроња, тешке су 650, 676 и 688 Фунтн а немају више од 3 године. Веде да се Мађари Фале. како је то ма!>арска пасма.