Glas naroda

"242

граФија. Ова наука га учи површини наше земље, ј шо она од природе изгледа, шта све имаде на њој, хаквих имаде гора, каквих вода, равница и т. д. Она учи и каквих имаде народа и држава, у којима ти народи живе. Поштоје земља нашадеоваселене, пошто осим ље имаде у свету сијаеет других телеса и звезда — то је нужно и њих проучити, а то се све може научити из земљописа.... На земљи нашој имаде неколико стотина врста разних минерала, руда,до својих сто хиљада разних животиња, а неколико стотика хиљада различктих биљака. Човек то не може све проучити, али може бар оно, што је важније, особито што Је уњеговом крају. Може ироучитинакојукористкојиминерал, која животиња или биљка служи. За то је нужно да изучи природне науке, јер оне га свему томе уче... Осим тога нужноје човеку да не зна само какокоја сгвар изгледа, него и да јој и изглед, обим њезин знаде на хартију ставити, да знаде цртати. То га учи наука о цртању.... Даље је још нужна наука о телесномвеџбању или ђимнастика, наука о певању и т. д. То су најнужније науке за сваког човека, ма се он којој струци мислио посветити. То треба сваки да знаде. А сваки може то знати. јер је свака од отих наука за сваког разумљива, сваки је може схватити. Ове науке нису случајно узете и у народне школе уведене. него је то с намером учињено! Ове науке, које горе набројасмо. узете су прво и ирво зато, што су приступне сваком човеку паидетету, само ако му се иоле разумљиво иоле ваљано предају. Али ове се науке не предају само зато у народној школи, што су сваком приступне, што су разумљиве — него још и зато што оне човека, дарове његове подједнако развијају усавршавају. Човек имаде тело и душу. Душа опет имаде внше дарова, способности. Има дар да мисли,дарасу^ује о свакој ствари, и тај се дар зове р а з у м. Има дар да осећа шта човеку прија, да се у добру радује и у злу сневесели, тугује. Тај дар, та способност човечија зове се осећање. Али човек има и ту способност у себи, да каже: јаово нећу да радим. Та способност човечија зове се воља. Све ове способности људске поменуте науке развијају и усавршавају. Оне човеку не расбиструју само ум, него му дају само оно знање, које му је најнужннје, оне му облагоро$авају срце, оне му челиче вољу, да има снаге за оно, чему га разум учи, на што га срце покреБе, и — урадити. Задатак је дакле народне школе: опште изображење и приправљање за живот. Општеизображење то је оно знање, оно изображење, које сви људи требају, које је опште нужно. Али задатак народне школе је и приправљање за живот, то јест: народна школа треба да људе научи оном знању, које

им је у животу нужно. А штајељудиманужно'?Чиме се они обично баве? Један се бави једним, а други другим послом. Један земљеделац. други занатлија, треЕи трговац. Народна школа их дакле приправи да су кадри лакше те радње, те струке изучити и њима се бавити. Коме је ум разбистрен, који зна читати, писати и рачунати, тај ће зацело битн бољи земљеделац, занатлија или трговац, него ли онај, који је остао глупак, који не зна ни срицати, који не уме ни перо умочити; коме је школа очи отворила, срца облагородила, вољу ојачала, тај Ее за цело икаочовек, и као члан породице, општине и државе, и као Србин боље права своја вршити; неголи онај, који нема никаква знања, ком је срце сирово, дивљачко, који нема тврде, челичне воље, него сеповијазасваким, као оно грана, када је бура њија.... СТУБОВИ ЗДРАВА И ДУГА ЖИВОТА. 1. Буди чист телесно и душевно. Веле, да је негда живио у Паризу неки лекар, о коме се причало да је пронашао средство да продужи човеку живот. У старо доба (средњи век у историји) мислио је свет да има одиста таква средства шта више да их има и таквих, који могу обамрлом па баш и мртвом човеку да поврате живот. Данас веБ нико не верује у такве чуднотворне Јјаконије. Еле, у оно доба вероваше свако, да стари париски доктор има таква средства. Ењижари су за то без престанка наваљивали на њега да објави свету своје средство, и видећи да се старац устеже, обећавали су му добро платити, знајући, да ће свако живи тражити да сазна, како може најпоузданије остати здрав н продужити себи живот. Старац говораше, да има све то написано, и да ће издати после своје смрти. Наравно су се многи отимали, да придобију тај рукопис после лекареве смрти, и с тога је завежљај, на коме стајаше написана та „тајна" продата на лицитацији за триста хиљада франака. Еад купац отвори завежљзј, он се упрепасти видећи мноштво празних листова од хартије, и тек на последњем стајаше написаноово: Једи умерено! пиј воду! Покрећн се! То бејаше старчева тајна, то квинтесенција (чудотворно срество) дугог живота и доброг здравља. Па ипак старац није никог преварио, почем јеунеколико речи исказао целу основу дугог живота. То је да богме давно било, онда кад закони живота не бејаху толико познати као што су сад. Данас ће сваки овима трима стубовимачовечија здравља додати четврти буди чист! изнајућикако силно утичедуша на тело, а тиче се и душевне (нравне) чистоте јер нечистота нрави исто тако може да оболи тело и да скрати живот, као телесна нечистота. 0 чистоти телесној да поменем само, како нас у ' првој години живота купају посве дневно.