Glas naroda

Ранво се узверио, не скида очију еа спровода. , Оч и му се светле, као да му није више дуго време. 1 Али му се у оку прикрада потајна суза. Та и он то I веБзнаде, да у том сандуку лежи мртвац, даје хла- ] дан као лед, да је блед као крпа, да је скретио руке . под свкленим покровом, да га носе на гробље, I да Бе да га спусте у раку. Ранку је све ■ то причала његова дадиља, кад су сеједномше- ] тали, па у шетњи срели погреб. Све му то сада живо излази пред очи, чисто га хвата језа, подилазе га мрави, око му је љубопитно, гледа мирно и паметно али сетно, невесело. У души му се буде чудне мисли; питао би за стотину ствари. али ко би му могао одговорити на та питања ? Тавно и нејасно излази му пред очи слика смрти, чини му секао да је види. како лебди ме$у пратиоцима тога мрт^аца. Спровод је савио у оближњу улицу. Ранко се еиђе са „гаамле", приђе матери, и ухвати је 8а руку. — '„Мати, морам ли и ја умрети?" Мати му пречу то чудно питање, она само осети како је опет узнемири синак, она му не погледа у сузне очице, она не опази како немирна дечија душицапита брижно мајку своју, дајеонаумири, утеши. — Да, богме Ранко — рече мати нестрпљиво и не пазеЂи шта рече, „да како рано мо.ја, а за што питаш? — Рече и погледа на сахат. Бреме једаРанко вечера, изиђе на поље да му зовне дадиљу. Ранко ваља да иде у своју собицу, да вечера да легне. да му мати има једном мира. Али Ранко не Бе да иде. Узј огунио се братац, па хоБе да остане код матепе. Он осеБа да није право, гато га мати тера на поље, он држи да није заслужио. да га тако мрко погледа. Али његова дадиља, његова „баба" не зна за пталу. Ранко се узалуд коптша и бапака, она га је веБ узела на руке и носи га на поље. Ео би га сада видио, рекао би да је доиста неваљало и упорно деригате. У соби је опет све тихо и мирно, само канарица пева сво1у спаваВу песму. гаеталица на сахату гаугати тедноставно, на улици изумре жагор. Госпођа Ленка намести се на канабету јогакомотније, дамирночита. Али за дивно чудо, негато ј'ој се не чита — немирна де, зловољна је, бага као да јој није најбоље. Шта рече оно Ранко, кад га је послала да вечера? Она га је тек у полак разумела, али сад јој се опет причувају речи: Иати, морам ли и ја умрети? Умрети! Мати је још тако млада, мужју јеразмазио, пустио јој је на вољу, да живи без бриге. У својој безбризи није јој никад ни пало на ум, шта значи та реч: умрети! — Боже мој, тој деци тек штогод звекне у памет. Еако чудно питају. а ко би знао одговорити на та 1

детињаста питан Човек -зе мора подетити с њима^ Тазар га ја не љубим? Зар му не купимсве штому око види, само да га обрадујем. Не жалим ни да му држим дадиљу. Шијем везем му хаљинице, кошуљице. Та зар је које дете лепгае обучено од мога Ранка? Само да ме не окупи тим питањима, да није тако радознао, па да ме не мучи тим тужбама, да му 1е дуго време. То не могу да трпим, одмах сам љута и прека. — Тако премишља млада мајка и покушава, да стресезлу вољу, што ју је крадом спопанула. Она нема каде, да се забавља са душом, што се буди у њезином јединчету, она нема каде да је заложи умном храном, она не види, да је у детињем духу лепршнуо крили млади соко. (СвршиКе се.) ШТА БЖВА ТГ0~СВ~ЕТУ— Говори се ,да Ле грчка краљица доКп у Беч да походи изложбу. алитом прпликом®не Ее бити никаквих имишних парада и сјајних дочека, ,јер путу.је као непозиата „иикогнито." — Каменичка општина у Срему закључилаје прекјуче, да набави за Каменицу и Лединце општинског лечника. Евала, само би ваљало да идругеоиштине увидепотребуиважност тога — Сироте женскиње. Пре кратког времена било је .тма божија женскнх ђака за лекарију ио великим школама; сада пак прве таке велике школе одбијају женскиње и не Ее даих приме за ђаке. * У српској православној епар. горн.о-карловачкој има253.000 душа.куВа 22,000, брачпих парова 46.000. удовица 10,000, венчаних 2258, рођених 9537, умрлих 8534. У четири протопрезвитерата има више умрлих него роЈених, али у друга четпри (гденису долиие, баре и ритови) има много више рођецих, те је тако у целој енархији за хиљаду више рођених него умрлих. (Гледај Летоиис 1873). КЉИЖЕВНА ВЕСТ. Изашао је: ЛЕТОПИС МАТНЦЕ СРПСКЕ 1873. уредник Јован БошковиБ Књига 115. Вел. 8-ина, л. 2, стр. 280. — Цена I <оор. а. вр. Садржај : I. Извештај о стању срнских народних школа у архидијецези 1872, од дра 5. НатошевиБа. — П. 0 цароставнику или цароставним књигама, е погледом на важност њихову за српску повесницу, од И. Руварца, — Ш. Наша нови1а лирика, ирви чланак, од Ст. В. ПоповиБа. — IV. Хемија. њезин развитак и значај, од дра Милана ЈовановиБа. — V. 0 геолошким одношајима Фрушке горе, први чланак, од проФ. Алекс. В. ПоповиБа. "VI. Схиматизам српске православне епархије горњо-карловачке за 1871, од дра Т. НедељковиБа. VII. Критика. 0 радуМилошаС. МилојевиБа у Гласнику, од И. Руварца. — ПавловиБев превод „Тацитовог Агриколе", од дра Ј. Туромана. — УШ. Јубилеји западних Словена 1873, од А. СандиЕа. Никола Коперник. Ј осиф Јунгман. — II. Изводи из записника Матице српске 1870, 71 и 72.

влаошгс „задруга за омижу народну штампарију". — урвдник : Стеван В. Поповић.

Српска вародна задружна штаиларија у Новоме Саду 1873.