Glas naroda

271

Саепгтеник наш (тада имадосмо два) изнена^ен овии прекрасним писмом, даде одма жељену сведоџбу од стране пар. уреда, на темељу које је г. витез от Савиншег још боље и снажније за нас радио, не само код крањскога зем. сабора у Љубљани, него и код министарства пољодЈелетва и на другим односним мјестима у Вечу, особито у погледу воде. И кад је зимус, 20 јан. п. н. министарство пољодјелства војводству крањском 1100 Фор. одобрило, да се оннм општинама раздијеле, гђе је велико помањкање воде, онда је иарочито минист. пољод. и наше селоБојанце споменуло, оБу реВи нагласило, да се при раздјелењу тих новаца и на нас обзир узети има, што је дело и заслуга јединога витеза от Савиншег, којијето ушљед наше предходне молбе израдио. И заиста, ушљед наше молбе тек под 7. маја о. г. на одбор ц. кр. пољодјелске дружине у Љубљану управљене, доби наше село у сједници истога одбора од 8. јуна о. г. по нов. 200 Фор. а. вр. као државну помоБ за гра^ење бунара и напајалишта за благо. Истина за оваки посао примало, али саразмјерно са другим опЕинама крањским, највеЕи износ ми смо добили! Док је господин витез от Савиншег у Љубљани и Бечу вруће настајао задржавну субвенцију, радигра§ења бунара у нашем селу, није заборављао, ни на запуштену слабу црквицу нашу, те за то и заслужује. да му се и уком српском листу достојнз пошта, ода, тим више и прије, што је г. Савиншег син „једино спасавајуће цркве, који се да како на то много не осврће, негокао учен чојек, једно као и друго штује. Он, ваљдазнајуЕи, да нашој (Бојанској) црквикод државе неможе (?) израдвтиновчане цотпоре, обрати се надругу страну,нанеке приватне а имуБне особе, код којих је приличну потпору израдио. Тако н. пр. на лијепи начин наговорио је барона С. Сину, да је нашој сиромашној цркви даровао готових 100 ф ., а за руком му је испало, да је са митроносним протом у Бечу двије прекрасне и скупоцјене иконе (Христ. и Богород.) и склопито свештено црковно одјело, као и још неке ствари, нашој цркви прибавио. Тако из они 100 ФОр. поправисмо зидове црквене, уравнасмо и побијелисмо (г. Савиншегг даровао 10 ф. за вапно-креч) а за остатак од поправка зида за 46 ф . набавио нам је исти господин витез у Бечу два велика свијетњака пред иконостас (ког је он поФарбати дао) један лустер за 6 свијећа са чашом за уље у нутра, два мала свијетњака на трапезу и воштане свијебе у све ово (14 ком.) Осим тога пак, што је јапноза зидање самкупиој иконостас о свом пофарбати дао, преобукао је трапезу лијепом пристојном материјом и даровао још к томе: нов, прекрасан ручан крст, нову велику, кадилницу, ибрике за вино и воду на таци (од метаља)

посуду за тамјан ит. д. а његова гђа супруга, ро^ена Пипациз Беча, накитила је црквицу и иконе на иконостасу са лиЈепим куповним цвијеБем, што је да како опет лијеп дар и знак штовања наше светиње. Дана 1. (13.) о. м. освеБена је наша та лајепо обновљена и доброноправљена црква. Осветио је наш свештеник с дозволом конзист,; код свечаности био је и поменути добротвор наш, витез од Савиншегг, један отмјени бечлија, многи народ српско-словенски, а Метљичка гласба увеличала је светковину знатно. У 9 сати у јутру дошао је исти господан сапратњом уз свирање музике у наше село. Одма за тим уросмо у цркву, г^е је свештеник своје по реду чинио. Објед дала је опБина. Иошље њега није изостало старо српско-народно коло са различним пјевањем, па ни мужари не мучаше? Као што Бе увидити шговани читатељ, млого је користио овај господин овоме сиромашном запуштеном (код власгих заборављеном) срп. селу у свакоме погледу. Црква је сада у доста добром и повољном стању, прови^ена и са пуне 400 Фор. вриједнија. За бунар израдио је 200 Фор, државне помоБи, и још Бе настојати, да се што к томе добаје; а у погледу школе и бољега материјалнога стања, има такорер г. Савиншегг красне и племените намере, само да се изведу! — Он мисли наиме, од многих грунтова, што су за продати на лицитацији ради цесарске штибре, један таки узети, на тај грунтметнути једнога чојка, који је писању, читању и газдинству вЈешт; па би он грунт обделавао, купљену му стоку гојио и уз то дан два на седмицу сеоску малу школу држао, те овај народ ипак у многом чем подучавао, а од грунта и стоке би се издржавао. Овако Је накан г. Савиншег у свако доба учинити само да се такав чојк нађе! Ето, тако је од прилике у Бојанцима, у том једитом срнском селу, у читавом војводству крањском, за које се готово ни знало није! Један Бојанчанин.

ТРГОВИНА И ОБРТНОСТ. — ЈА Карловцн 23. августа. Досле несносне врућине добисмо кишу. Еоја је благодат за изгорелу траву и заиекдо гроафе. Гроафе Ее се без сумње усљед оваковог поспешног времена опоравити, па ако не Евантитету, оно бар добром квалитету надати можеио, јер ево веП три годинв ЕаЕо немамо изврсни вина. НоКи захладнише; лето прође, јесен је веЕ ту, па ни на бербу немамо јоште дуго чекати. највише три недеље, јер је гроафе заплавило. Давно поговарано сједиљење ма^арског паропловног друштва са немачким као да Ее се скоро извести. Сједињена друштва имала би се звати: I. Аустро-Угарско д. п. д. Дал Ее ово сједињење публици од хасне бити, где Ее конкурендија престати, то Ке нам потоље време показати, најбоља конкуренција Ее им бити, жељезница која, има грађена бити.