Glas naroda

283

тимо се свега тога, па погледајмо данашње жељезничке брзовозе, теретне возове, поште и телеграФије, па Бе на мах бити јасно, како парна сила утиче на културу и обрт данашњих дана. Ми се данас срдимо, ако нам се писмоили депеша одоцни са сахат два, ми смо равнодушни, кад читамо, како су звездариизрачунали помрачење сунца и месеца, све нам се чини, као д се то све само по себи разуме, а не помишљамо, како је Галилеји ужасно морао дарачуна, док је изнашао своју сунчану еистему. Имаде људи, који осуђују садање машине и веле: „Машине осурују човека на нерад." Тако умујуограничени мозгови, они уму да прорачуне,да Јемашина на штету поједином раднику, а заборављају да прорачуне, колико она користи свима.Тоумовањеневажи веБ ни с тога, што човеков ум управља машином, а само сирову снагу надокнађује пара. Раздика је у томе, што је човек пре радио руком а сада ради памеЕу. Машина замењује Физичку снагу, без да угушује ту снагу у човеку, она обавк посао, који прере не могоше да обаве стотину снажних људских руку, она то уради часком, а без да се умори, ачовекможе за то време латити се друга посла. Псто је таконеоснована она изрека: „Машина заглупљује човека!" Ко више напреже своју памет, да ли онај што по друму туцакамење, или машиниста који обрЕеточакчас напред час натраг? Љфари што теглише преЈебродове уз воду, осташе због пароброда, без посла; кирвџије испрегоше коње због жељезнице, па да ине узмемо у рачун, колико је парна снага користила целој радиности, колико јепарауштедила Физичку снагу људи, те је упутиланаплеменитијазанимања— ипак то се не да пореЕи, да је пара створила сијасет нових посала и завела нове посленике. Колико је људи, који послуЈу по жељезницама,поштама ителеграФима, који служе великим друштвима те имају, отуда свој сигурни ужитак! (По Еоху) —X—

СТУБОВИ ЗДРАВА 1 ДУГА ЖИВОТА. 4. ПокреЋи се! Свако зна из иекуства, да се онај део нашег тела, који ради т. ј . који се движе, загреје. Еад нам озебу ноге, ми ходамо да их загрејемо, а охладнеле руке пљескамо зими испод пазуха, такође да их загрејемо. Еако то бива? Бво овако. Знамо већ, да се крв за то справља посведневно из хране, да замени оне честице у телу, које су се истрошиле радом. У нашем телу има двојаке крви: она, која полази из срца у тело, чиста је црвена крв и способна је да занавља тело; она која се враћа, из тела у срце, није чиста, јер носи собом разне исплачине, те ј 'е с тога плаветникаста, или као што се обично каже „црна". Еад кане таква кап црне крви на земљу, ми видимо како за тили часак по-

! црвени као скерлет. То ј 'е с тога, што ваздух преобраЕа ту крв у црвену, или за храну способну крв. Бле, она крв што се враБа из тела, мора најпре да се процеди кроз црну џигерицу (јетру) и бубреге, и ту да остави своју жуч и мокраЕу, па онда се тев врати у срце. Да би та плаветна крв поцрвенила или прочистила се, мора из срца да иде у белу џигерицу (плуЕа) и тамо Ее да дође у додир с ваздухом, што га удишемо. Како се то збуде, крв поцрвени и враЕа се опет у срце, да отуд поре из нова кроз читаво тело и т. д, Еад се крв додирује с ваздухом и прочишЕава, она се загреје сама од себе, и враЕаЈ "уЕи се из плућа разноси ту топлоту по телу. Наша плуЕа су дакле огњиште, уком се зажиже телесна топлота. У том огњишу крв је гориво, а ваздух жигица, штогапотпаљује. Отуд долази да је онај део тела топлији, који има више крви. Сад ваља знати ово: кад се движе који део нашег тела, кад ради, онда крв струЈи јаче у њ, јер се тамо радњом и троши више крви. У томе је делу дакле више крви и с тога више и топлоте, али у њему је зарад вишекрви више и хране за тело, и та храна се брже таложи у оном члану тела, који живље ради. То је узрок зашто онај део тела мора да јача, који ради, а кад може двизањем да ојача један део човечија тела, за што да не би могло двизањем ојачати читаво тело?! Погледајмо на пример ковача. Онради десномруком најјаче, истога му је ова рука многојача идебља него лева, која само мирно држи кљеште. У ковача је дакле само један део радњом ојачао. Играчи имају најјаче ноге и то је само једнострано ојачано тело. Али, ратар, који се движе свестрано, који час ради рукама час хода пешице, час диже тешке терете, час опет јаши на коњу — тај јача на изменце читаво тело, и стога је наравно у њега и живот крепчи и снага јача. Да је то тако, да рад може да ојача тело и окрепи здравље, то се знало још у древна времена. За то су ЈелинииШпартанциприволевали своју младеж, у трку и рвењу. За то се и данас иште ушколама (наравно добрима) да се деца движу. Двизати се, значи јачати тело, а ојачало тело лакше ради и не може лакода се оболи. Млађано тело истинанајбоље напредује у гимнастици, али у свако доба живота може човек ојачати своје тело гимнастиком. Али има још много веЕе користи за живот и здравље, која долази од покретања. У нашем телу има двојака кретања, т. ј. неки делови, као наше руке и ноге, креЕу се по нашој вољи, кад ми хоЕемо, а неки као капци од очију, прса, црева, срце креЕу себезваше воље, дакле и онда кад смо у сну или у несвести. Еад почнемо живље да ходамо или трчимо, ми Еемо осетити, како и срце бије живље. Тиме дакле, што смо по вољи покретали живље оне делове нашег тела који