Glas naroda

Нек ада се мнслнло н држало, да баш дрнида непосредпо зрани биљку, да биљка упија и усисавате труле делове земље. Данассе већ зна, да црница под упливом ваздуха и воде утиче више као стални чкннтељ растварања; да јој се органски саставни делови претварају у угљену киселину, амонијак и у воду, с друге стране пак да она утиче те се радом и растварањем минералских састојака земље, припомаже успевање биља. Ма се колико у новије доба умовало и испитивало, ипак све то не мења важност црнице, мислили научни људи о црници овако или онако. Њен је уплив остао увек онај исти. То се види и данас а види Ее се у свако доба, да у свакој оној земљи, где има црнице, сваки усев бујно расте иуспева. Да боље видимо, колико је црница важна у сваком газдинству, да је по томе можемо достојно да уважавамо, ево Бемо мало опширније да испитамо њену природословну особину. Ми Бемо овде да наведемо речи једнога писца, који је ту ствар дубље и свестрано испитао. 1. Дрница је кадра да упије више влаге из ваздуха него ма који други састојак земље. Дакле она земља, која јебогата црницом, опреБе се много дуже суши, него она земља, која је сиромашнија у црници. Из овога можемо да увидимо, колико је важно шталско ђубре, јер и да не узимамо други корисни уплив тог ђубрета, она црница што постаЈе из тог ђубрета, кадра је да спасе усев у време дуготрајне суше. 2. Дрница силно упија кншу, росу и снег, кад се топи. ЈБуди који су огледали, како то бива, доказуЈу, да је црница у стању даупиЈечетнри пута онолиководе, колико је сама тешка, дакле она пије готово као сунђер. Даље, воду што упије не испушта тако лако, него је дуже времена држи у ееби; то је од велике користи свакој њиви и усеву. 3. Дрница се врло брзо згрева, јер знамо прво, да је црна, а све што је црно то боље привлачи и упија сунчеве зраке — а друго рекосмо већ да се њезини делови непрестано растварају те отуд штоцрница утиче, да земља прима водену пару и друге газове (угљену киселину, кисљик, амонијак) то тиме силно доприноси да се њива згрева. 4. Дрница истина брзо и пушта топлоту то Ее реЕи брзо се охлади, али она врло хрђаво спроводи топлоту,те тако спречава, да се долњи слојеви не охладе брзо, а тиме опет утиче добротворно на усеве. 5. Са тога што је црница буавна као сунђер, није лепљива, те припомаже да земља буде крта, помаже укорењивање, а тиме чини услуге усеву особито тамо где је збијена и чврста земља. 6. Дрница има још и ту корисну врлину, да је кадра да упије нз ваздуха много амонијака и угљење киселине, а не држи их после тако јако, као што

то чини иловача, него их предаје биљци те помаже успевању јој. 7. Ваздух, вода и топлота сутичу, те непрестано преиначуЈ "у црницу а растварајуЕи сепроизводи она као што рекосмо топлоту, а још к томе гради воду, амонијак и угљену киселину, те утиче тиме благотворно на растење и успевање усева. 8. Са овога спорога али трајног растварања или распадања црнице, бива не само то, да се умножава биљу готовина хране јој, него она вода, угљена киселина и амонијак припомаже да се и сирови камичци истроше и претворе биљци за храну. 9. Напослетку као што црница постаје из биљског и животинског творива, а у овоме твориву не само да има органских негои минералских састојака, то је онда наравно, да у црници имаде не само ваздушне него и минералске хране, па кад се црница раствара, даје она ту храну биљу, а што је најглавније даје му онаку, каку може биље најлакше да прима. Из овога може да се увери сваки газда, колико је црница важна и да је свакоме газди први посао, да $убрењем множи црницу било на њивн, ливади, било у винограду, башти и шуми. Истина је да се природа и сама стара око тога — особито ако јој човек не смета, — да се црница множи у земљи. Тако богати шума своЈ'е земљиште црницом, када јој опадне лист, гранчице, шишарке, плод, скрше џбунова, корови, цвеЕе. Свесето а још к томеразна стрв збије, иструне па се за неколико година наслаже таван на таван, те постане мрки, а крти понеколико стопа дебели слој црнице, која богато храни жиле дрвеЕа, а уједно је буаван покривач, те држи шумску земљу влажном, чува је да се не сасуши. За то Ее сваки паметан шумар забранити да му по гауми не купе суварак и не грабљају лишЕе за горење, јер се зна да оне шуме, из кој'их се непресхано износи суварак, бивају сваке године растом својим слабије, брзо маторе и затру се. Природа се брине те гради црницу инаобра^е. ној земљи, по ливадама и пашњацима, јер и туде труне биље што не траје дуже од једног дета, труне разно дишЕе, бурјан коров и котрљан, (Наставиће се.)

ИЗ ЕРИРОДЕ. Термометар или Топломер.*) Ако хоЕемо да изучимо топдоту, морамо пре свега да имамо најнужнију справу (инструменат) — термрметар или топломер. ВапитаЕете, па шта му то управо значи — термометар ? Е па лепо, а оно хајд' да се мало изближе упознамо са том справом. *) од И. Милера.