Glas naroda

290

пЈпгта влагу, па јв онда и опанчар постао нзлншан. Имао бнхн више таквих примера, али мнслим да је ово доста, да би приволео свога читаоца да мало размишља о томе. Наша је дужност да обратимо пажњу нашега народа на покрет који сезбнва у занатлијском свету. Једна макина закратилаје многим занатлијама свакидањи хлеб, а за то га је дала многии трговцима. Она с дана у дан смањава просто раденички сталеж, онај сталеж, који не мислимного, него ради онако како је научио од својих мајстора, и ствара с дана у дан све више људи који раде и главом и рукама. Прошло Је дакле оно време, кадсе могло безпоуке животарити и држати кућу данас је за жавот поука од преке потребе, па ако не иде с једним, ваља да је занатлија спреман за свакидруги рад. Еолико нма данас занатлија, који ннкад свој занат учили нису, који су само зато занатлије, што имају макину с којом се обавља тај занат. Сутра, ако тај занат постане излишан, они ће купити другу макину и обављаБе други занат, јер су поуком спремни за сваки. Ту лежи за што се странске занатлије, код нас богате, а наше пропадају! Али има још једнога узрока, 8а што то бива. Странци што живе с нама, бирају занате, који или имају своју будућност, или без којих не може друштво да буде. Ту је: зидар, столар, бравар, ковач, саџија, лончар, лимар, (клон$ер) и др. тима пододни без којих кућа не може да буде. Осим тога, сваки је своме занату нешто и трговац, јер он набавља из Фабрика оне артикле, које јевтиније добија, но што сам може да справи. Тако н. пр. бравар добија делове из Фабрика па их само саставља, ковач своје потковвце тако$ер из $абрике, па их само прикива. Да ли то чине и наше занатлвје? Оно мало што их има малакшу обрађујући своје артикле, који се данас у по ценедобијају готови у Фабрикама; другим речма они који те незнају, пропадају, док се други горе ибогате, којито внају, Али ту је баш чвор: знати свој занат. Како ће јадник и он то да чинн, кад те зна гдешто ни ваљано писмо да напише а то ли да зна где су Фабрике, које припомажу његов занат — Чујте учитељи народних учитеља! Чујте предаваоци омилитика и херменевтика, методика и пропедевтика: ваши учиници не знају своје околине, свога века и својих потреба, а то ли да познају начине, којим се, данас нодмирују те потребе! Мајстор симиџија остао је мајстор симиџија онакав, какав је био пре 50 година дана, дакле онда кад је свет могао сваки дан симите јести и имао свакн дан по коју тепсију за пециво — од онда је свет научио јести земичке а пекари су научили продавати и брашна, ади је мајстор симиџија преспавао тај преврат, за то, што су његови учитељи спавали, док се збивале промене у друштву.

Дао бн бог, да се једном пробуде. те да се наш народ мало опорави од мамура, који је њиме овладао сто годишњи душевни нерад. Др. М. Ј.

ИЗ ПРИРОДЕ. 0 змијама. Ваљда нема ниједне животиње које би се човек тако гнушао и бојао као што је змија. Њено дугачко а танко тело што се по путу вијуга ка муња по облаку, гадне обично прљавентавне боје, шиљасте а смрам тела мале главе из који свакн час провирује као кончиЕ танак н на двоје расцепљен језик, све то човека доведе дотле да се силом и нехотице обазире и гледа чнм ће је пре умлатити. Млоги још мисле да су све змије отровне и да ниједна змија не може пре скапати, докле годне осакати ког човека, то наш свет особито мисли за оне змије које после илијна дне ви^а. Таку змију кад убије још мисли да је одмах са душе скинуоједан грех. Вмија је човеку тако гадна и мрска од увек бнла, да чак и за прву змију што је била на свету веде, да је човека — управо жену — преварила и на грех навела; — вмија дакле по људском мишлењу не само да је пакосна злобна и неблагодарна него је и мудра и лукава. Наш народ има исто тако гадне и млоге предрасуде и мнсли о змијама као и другн народи. То нам сведоче многе народне цесме, приповетке па и клетве н. пр. измије те пиле, к „змије ти коети шшшиде" и т. д. Ми ћемо овде да говоримо сад о змијама каоживотињамаи гледаћемо да покажемо сву штету а и хасну што змија човеку чини. Од свију животиња је змија најсроднија са гуштерима; споља се од њих разлнкује само тим што она нема ногу а гуштери их имају четир на броју. — Има и један гуштер бозногу а тоје слепић за кога наш свет мисли да је змија. — Змија је дугачка и спрам дужине танка, округла као ваљак, која је све то ужа што ближе репу. Глава једва да је мало шира него тело а њушка јој је заоштрљена. Од главе до крај репа иде јој хртењача иликичма, која се састоЈи из силних обртања; ноти обртњн нису један за другог срасли, као код других животиња, већ се један поред другог може исто тако кретати као човечија рука у рамену, те се с тога н може змија да вије. На сваком обртњу има змија по два ребра — са сваке стране једно. — Но ниребра нису за обртње срасла а ни напред на груди нису срасла него се свако може мицати. То што јој се ребра могу мицативажнојепозмијт зато што она нема ногу, него се ребрима одупнре о , земљу те се тако миче, као кад човев иде на штуI лама и штакама.