Glas naroda

ГЛАС НАРОДА. ЛИСТ ЗА ИАРОДИЕСТБАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАБУ.

, јраас народа" издази сваке недеље на табалу. — Цена му јв на годину 3 «ор„ на осам месеци 2 Фор., на четир мвсеца I »ор. аустр. вредн. — Дописи сеГ шиљу уредништву а претплата и огласи администрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаЕују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчиЕа за жиг сваки пут.

БРОЈ 41.

У НОВОМЕ САДУ. У НЕДЕЉУ 14. ОКТОБРА. 1873.

ГОДИНА III.

ДРУШТВЕНЕ БРЈШНЕ. I. ГовориЈИ смо у низу члаиака »у врлини је наш спас" о врлинама, које треба лично дакрасесвакога човека. Но човек није поникао да буде самохран, него да живи у друштву са својом браћом да би се узајмно одржади и напредовали. 1 наш народ зна за врлине у друштву јер вели: без друштва нема јунаштва. У друштву се развијају толико врлина колико је врсти радње што се ради у друштву а у корист друштва, али те врлине излазе све у једно врховно начело а то је правда. Правда обима сведруштвене врлине, јер она сама обима све радње, које се извршују у корист друштву. Све друге врлине као што су: љубав напрама ближњему, човечност, поштење, родољубље, искреност, великодушје, скромност сведоче да се у њима огледа дивно правило: Не чини другоме оно, што не желиш да теби други чине,— ато правило је основа правди. Да човек може да врћш правду, дао му је природни закон три своЈства а та суједнакост, слобода, својина. Једнакост је физичко својство човекајер сви људи имају подзеднако очи, руке, уста и уши, а имају живу потребу да се њима служе те да живе. Сви људи имају дакле једнако право да живе, да се сдуже свимаосновимазаживот, сви су дакле људи једнаки пред богом. Али зар сви људи једнако чују, виде, осећају, зар имају једнаке потребе, једнаке страсти? То не, јер то се зна да је по неки видовит, по неки кратковид, да је по неки халав по неки умерен, да је по неки тих по неки осоран, да је крепак и духом и телом а по неки слаботиња. По томе дакле неби сви људи били једнаки ?Људи су једнаки по суштини н природи ових својих средстава за живот алк су неједнака у развијању тих

средстава. Твориво је једно али није једна мера, тежина и садржина. Дакде једнакост људи је односна, за то и рекосмо да су људи једшди пред богом у природи али не рекосмо да су једнаки у друштву. Зашто ли је слобода физичко својство човека? Природа је створила свакога човека да буде слободан и самосталан Неће човек узети ту^е око да њиме гледа, ту^е уво да њиме чује, туђа уста да њима једе, ту^у ногу да њоме ходи, јер је природа све то дала свакоме, да је сваки самосталан тенико није другоме потчињен, нити је ко властан да му господари, да влада њиме. Али питаЕете: зар ако секо родио снажан ијаки нема ли тај онда права да влада над слабијима? Нема. Јер нити ј "е то зањ нужно, нити има за то уговора изме^у њега и других, и кад јаки и силни то чини, онда злоупотребљује своју снагу. То је начин којим се у жавоту злоупотребљује она реч што Је зовемо право, јер право не може бити ништа друго до правда и?и узајмна обвеза. А зашто је своЈ'ина физичко својство човека? Зато, јер када је сврки човек другоме раван иједнак дакле независан н слободан, ондаје уЈ'едно и потпуно властан свога тела, властан је да, располаже по својој вољи с онем што заради. Па како извире из ових <војстава правда? Ево како. Еада су људи једнаки, слободни, када једно другом не дугују, те немају ништа друго да траже један од другога до ли оно што један другом подједнако, у једнакој вредности дају, у колико оно што ја теби дајем вреди онолико исто, колико оно што ти мени дајеш — то је онда једнакост и правда једно исто, две речи за једиу исту ствар, један исти природан закон и све друштвене врлине су само примене и последице тога закона. Како ваља развијати те друштвене врлине, разложиЕемо у идуЕем чланку.