Glas naroda

342

се сеБам у првом реду: о америчкој и шведској школн а најзад и о взложби цислитавског мииистарства просвете. Данас хоБу као допуну тим извештајима, што их за време изложбе добијасте, коју и о швајцарској шкоди да речем а можда Еу веБ у идуЕем писму свом преБи на пројект аустријске сеоске школе, која веБ — она ма да јошт н није остварена — као мисао па и као пројект заслужује да ју сваки онај уважи, коме је иоле стало до правога народнога напретка. Толико нека је доста што сам рекао а сада нека ми читалац дозволн, да пререм дневноме реду, на коме стоји швајцарска школа на бечкој светској изложби, 1873. Она беше смештена у швајцарској дрвеној куЕи једној изме^у јужне швајцарске и јужне Францускв дворане; куБа ова беше тако укусно саграђена и нскиЕена, да је многи свет око ње се искушвао за време изложбе само да ју види, те да дозна по ком начину швајцарски народ себи домове гради. Те су куБе у целоме свету поради практичности и угледности њиове познате и када год запитао будеш о „швајцарској куЕи* тај Бе ти ју одмах знати описати и пун ће хвале бити о њојзи. У таковој је даклем куЕи и швајцарска школа за време и ложбе смештена била. КуБица беше лвокатна. При земљи налазаше се собе испуњене многим швајцареким часовницима или сатовима, који такође себи стекоше у европеком свету лепа гласа. У другоме спратупак беше уреЈјена школа н одмах се ту налазаше и изложба школских спрема и разних школских књига; свега било је четир по веЕи соба.У првој школи наиЈосмо на збирку свих школских и осталих педагошких књига,штосепошвајцарској употребљују. Ту их беше сила наслагано и све си их прогледати могао, даим сазнаш садржину њиову. Ту их бијаше и азбучних књвга за почетника и повеЕе читанке за зрелију децу, ту ти је било гледати и рачуница (многих система и уреда) и земљописа и основа за земаљскои многих јошт осталих књига поучних и забавних за мању а и за зрелију децу. Но не беше све писане на немачком језику веБ их је билои такових на Француском и италијанском, пошто — као што Ее читаоцу можда познато бити — у Швајцарској три народа живе; три народа велим и то у братству и у љубави, једнаким правима но и у једнакимдужностима. Један другоме несмета и заједнички на томе раде, да се све веБма изобразе, у врлинама својима развијају, подједнако тежеБи за правом слободом, која им јеувек била најмилији аманет, за коју и умирати знадоше. Но код њи тога може бити, јер су веБ сазрели у слободи јер имају ваљане уставе који недопуштају да један народ над другоме господари, веБ који власт подједнако деле, који сваком народу прилике пружају, да се може особено усвојим врлинама развијати, те да после напредак једногнарода уско-

ри напредак вае целе отачбине а да оно што неби могао један народ само учинити са својим врлинама, да то сви народи скупа у заједничком раду остваре. У овој даклем собн видимо Швајцарску у маломе. Ево школа Немаца, ено школа Француза а ено и школа Италијанаца. Свака има по нешто особенога а свете особености сакупљене у једну слику изнашају пред нас: швајцарску школу; каква је свуда по Европи знана и припознана. Она се у Швајцарској навишем ступњу налази, но ма у којој од осталих европских држава, изузевши можда Саксонију и Виртемберг у Немачкој изузевши даље Шведску н најпосле неке пределе у Инглеској. Ево да саопштим читаоцу неке податке, из којих Ее најбоље стање гакола у Швајцарској прочнтати моћи. Швајцарска подељена је на поједине државе или кантоне, која свака за себе неку самовласт имаде. Д све заједно удружене су у једну јединцету опетдржаву и то је она што ми схваЕамопод именом:швајцарска република. Еао год што је на политичноме пољу свакој појединој држави као и целоме сајузу, по уставу означен делокруг, тако је и на сваком другом пољу, па и на оном народне просвете. За ниже и основне школе брину се поједине општине ма оне сеоске ма варошке биле. Онестојепод надзором државе или кантона. Држава пак нма да се стара за више школе па и за велике школе, као н, пр. за универзитете, политехнике и т. д. Најпосле има неких великих школа, као н. пр. ередоточна војена академија и т. д. за ко]е се стара сајуз свију држава или једном речи: влада швајцарска. У овима је кантонима (државама) стање народне просвете најбоље: Берн, Цирих, Базел, Фрајбург, Ват Аргау и Женева;школе овако су подељене: Основних школа имаде 700 (осим тога јошт силних недељних школа) школа за мутаве 18 школа за елепе 5 Реалних и привредних школа имаде до неких 800 ђимназија до 50 и више а великих школа10 ивнше. Специјалних школа имаде: Привредна (индустриЈска) школа, уметна школа, школа за сајџије у Женеви, школа марвених лекара у Цириху и јоштостале многе трговачке школе и такове за пољску привреду. Овде таки морамо приметити да Швајцарска имаде до три милиона становника својих, адајенаука у нижим школама обвезна и бесплатна. Но пређимо сада на једну о тих држава, узмимо н. пр. кантон Цирих, па гледајмо овде какојестање школа; овом Ее мо се при ликом само обзирати на ниже (основне) школе. Кантон Цирих имаде 286,000 становника. Школе пак овако су подељене: