Glas naroda

ГЛАСН4Р0Д1 ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ ОТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАБУ.

.,Гаас народа" излази сваке недеље на табаву. — Цена агу јв на годнну 3 «ор., на осам месеци 2 Фор., на четир месеца 1 *ор. аустр. вредн. — Дониси се шиљу уредништву а цретпдата и огласи адашнистрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи наплаћују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчића за жиг сваки пут.

БРОЈ 44. У НОВОМЕ САДУ. У НЕДЕЉУ 4. Н0ВЕ1БРА 1873, ГОДИНА III.

ЧУВАЈМО С Е! Ео у ово доба пролази крајеве наше, или ко се саетаје са људма из разних крајева, тај ће чута да се овуда пева једна песма и то песма жалостива. Свуда се људи тешкају и уздишу да је зло, да овака времена још нису запамтили. Људи се тужедасу три задње године загрдиле, да се свет, само да одржи живот завалио у силан дуг, упртио је велики терет а упро је очи у ову годину, да Ее нас она ако не обогатити а оно бар ишчупати из њевоље и оскудице. Јесен је, доба је када свако може да разрачуни, колако му јв ова година донела или однела. Не говоримо за појединце него у опште. Ко год рачуна, увиђа да му је рачун жалостан. Ео ради земљу тај се тужи да га је она и ове године оманула. Ко тргује тај се тужи да му је никакав или мали промет. Ко ради занат јада се да нема муштерију за своју робу. Где економу, занатлији и трговцу није добро — онде осеВају и сви остали слојеви народа да је зло. Има људи који мисле, да би могли исправитираменом свет; има људи који кад говоре мислиш да знају лека свима нашим невољама. Нит је било до сада толико јаког рамена, коЈе би могло даподигне свет, нит је било врача и лекара, који 61 речи, делом ил мелемом знали и дали лека ранама и љевољама нашима — а није ни изгледа да ће тогабити од јако. Све што разуман пријатељ народа може саветовати своме народу јесте: Помози сам себи паЕе ти и Бог помоБи! Али како да помажемо сами себи? Ма да нисмо сву мудрост кашиком попили, ево Еемо да кажемо опет нешто, што би нам могло знатно помоЕи. Паметни људи, који су разбирали зашто ми Срби у овим крајевима пропадамо, разабрали су да је нашем пропадању Један узрок и у томе: што ми Срби више трошимо у кући иу друштвеном животу него други људи што с нама живе, да такореБи расипамо и харчимо и онда када нам се непресипље. Ко је Јвео те рачунао шта Србина коштају сватови, свечари укопи и подушја пијанке и теревенке

по куБама и ио механама, беседе и балови и друге врсте весеља и забава а особито с јесени и зими тај је могао израчунити да у нас оду силни новци на сувишно јело и пиБе, на карте и на гиздаво рухо и да са тих утрошених новаца многа српска куБа посрне и пође у своју пропаст. Да се добро разумемо. Ми неговоримо овде да се завучемо сваки за своје огњиште, те ту да чамимо и чекамо боља времена. Ако и јесу тешка времена, очајање и дешперат није лек против таких времена — али ако је икад нужно бнло, данас је нужно, да будемо у свему умерени, да се чувамо сваког излишног трошка. Србин је од заманде славио своју куБну славу, ви^ао је на слави својој своје добре људе и пријатеље. Нека је слави и ове године али ни светитељ а нипријатељи незахтевају, да се о свечарима потроши десетак вина, поконаби све што је смока и јестива по куБн — па кад дође време пролетнога тешкога рада а оно срчнкиселицу и расол и липај воду. И ове године дај БожеуСрпству много сватова али исто тако дај и мудри и разборити газда, кој"и Бе знати промислити да за рад сватова није право да продајемо идуБу летину; да задужимо и куЕу н земљу ради свнле и кадиФе што Еемо да покројимо новој ' снаји и млади. Данас нису више она времена, кад су се сватови могли састати по недељу дана, те потрошити сретноме свекру иди доброме тасту све што је из куЕе за јело и пиЕе а сувише покрхатии полупати му и оно, што је стекао за бољих година. Нигде не пише да сватови ако су весели морају бити пусти и бесни те уместо усреЕити, упропастити српску кућу. Може и ове године бити беседе и игранака алк немора се на те забаве потрошити и црно испод нокта. Паметне матере, младе љубавце и гиздаве Еерке нека не захтевају од родитеља и мужевада их за беседе и игранке оките скупим хаљинама. Може бити а и треба да буде и у нас забава али нек се наше кБери не надмеЕу, која Ее бити богатије и лепше обучена, која Ее другу своју постидити веЕим раскошом у оделу и накиту. Има и у другога света заба-