Glas naroda

361

ПРАВИЛА ЗА Ж1ГВ0Т. Искуство је скупа школа, али то је јединашкола у којој и глупаци нешто уче. Ео хоће да се плугом обогати нек иде сам за аиме. Дације и порције су тешке. А за што? Наша лешзст двостручи их, наша сујета тростручи а наша лакомисленост четворостручи их. Вредноћа плаћа дуг, малодушје множи дуг, небрибрига је тако спора да је сиромаштзо сустигне. Један једини порок кошта толико колико би стало двоје деце. Чувај се ситних трошкова, опасниЈи су него што мислиш, и са мале рупице тоне лађа. Терај занат да занат тебе не тера. Време је најскупља ствар. Лењост је највећа распикуЕа. Не ослањај се много на друге. Старај се сам за себе. хоБеш ли да имаш вернога слугу послужи сам себе« Небрига шкоди више него знање, са малога немара ничу велика зла. Не заборави на ово златно правило: Нрво иде оно што је потребно после оно што је корисно а најпосде оно што је пријатно. Буди строг у своме позиву према себи самоме. Штеди време, употреби сваки тренутак, чувај новац. Пре свега нека ти иде дужност, посао, позив. Кад знаш да си испунио своју дужност, више ти то врединего све сласти ужавања, уз то си здрав и крепак душом и телом. Боље је без вечере леЕи него с излишним дугом уранити. Нравити дугове то је први ступањ неправде, лагање је други ступањ. Дуг и лаж јаше на једном коњу. Није срамота незнати али је срамота нехтети ништа учити. Многи се веп утукао јеФтиним пазаром. Пре него што ћеш да пазариш равмисли се добро. Не купуј оно што можеш употребити, него оно без чега неможеш да будеш. Ко купује много таких непотребних ствари, продаваће скоро и оне које су му потребно. Добар је газда не онај који уме само да штеди, него онај који уме да троши онда када и где баш треба. Размисли свој посао пре него што си га почео. Кајање је роми даба који шантуца изасваке будалаштине. Бекрије и ноћници су обично по помрчини јунаци а по дану често најгоре кукавице. Не веруј онима, који веле, хоћемо све онако као што су нам наши дедови радили, па осу^УЈУ све што је ново. Да нису и наши дедови напредовали, не би ни ми били овде где смо. Не почињи ништа одмах у ведико да немораш после ударати у мало.

НЕШТО 0 КОЊУ. Ни на једној зверки као да није ирирода богатство својих лепих дарова у толикој мери излила, као на коњу. Лепота, снага, постојанство, брзина. природна добра ћуд — све се је овде уједно спојило, и зато је човек највећу победу у природи учинио, кад је коња себи присвојио, и кад га је за слугу, а доцније и за пријатеља свога, задобао. На коњу ћемо приметити својства, која се и у човеку у реду племенитих налазе, јер се у држању и кретању његовом: понос, отважност, и снага приметити могу, која никако и на коњаника пређу, јер се, с поносом коња свога, и и коњаник дичи ; и снагу носиоца свога употреби коњаник за своју већу сигурност и отважност — сваки је у боју отважнији, кад отважна, добра и поуздана коња има. Ова су осећања дубоко у грудима човечијим усарена. тако, да се још за рана и код деце приметити може, — јер, и кад дете на коња метеш, а оно узвиси осећањасвоја, која се осећајима одраслог човека приближују. Коњ је увек символ мужевности, и зато је нри свакој свечаности прва ствар. којом се човек дичи: на коњу се укаже владалац своме народу, на коњу прегледа вођа своју војску, на коњу слави победилац победу своју, пак на послетку и за оним на бојном пољу погинувшем, воде коња при погребу за ковчегом: да, и слабоћни старац погледа са задовољством поносити ход доброг коња, мислећ на прошле среВне дане. кад се и он с поносом на коњу указивао. Ал није само за славу и рат него је он и тамо од велике корисги, где плуг плодну бразду одземљеодсеца, и ту је он веран сурадник земљорадников; он одвуче са земљоделским производима тешко натоварена кола у даљне пределе, где ће сељак своје производе боље и скунље продати моћи: оннролетидалеке земље, носећи писмене мисли оних, који се не могу устмено разговарати, — у кратко да рекнем, он је потребан и цару и кнезу. војнику и мирном и задовољном земљоделцу, у једнакој мери. Због тих добрих својстава налазимо коња већ у најстаријој повесници. Нигде не стоје у повесници: које тај био, који је први коња припитомио; али у повесници налазимо на неке грчке прнче, како је човек добио коња непосредно из неба. Народу Израиља бијаше коњ такорер врло рано познат, јер ее већ у I. књизи Мојсејовој у глави 49. спомиње. Нспрва нису Израиљћани смели коња неговати, нити га при радњи удотребљавати; они суга и мање употребљававати могли, јер је за сваки посао у брдовитрј Иалестини, много сигурнији магарац, јер му је ход много сталнији. Тек кад суЈудесонииа непријатељским народима у додзр дошли, као н. пр. са Мавирцима, Асирима итд. који су сековиа послуживали. тада су они прину^ени биди да коње употребљују .