Glas naroda

У БРО.Т 11.

ГОДИНА IV.

демо, препијемо, изгладнимо, преморимо и т. д. одмах се појави као права болест. 0 тога је у нашем народу више таких прилепчивих болести за време дуга поста и летине него иначе, више у сир(|Т,иц>е него у газда. Кад хоћеш да паднеш у богиње, јави ти се неколико дана у напред. Ломанси, глава,крстаистомак боле; мука ти је, тера те на бљуиање, не можеш да једеш, идети жрв нанос, предвечесимало у ватри; сан ти немиран а деца у сну шкрипе зубима. Чим осетиш тако што не изалази из собе и умери се у свачем. Је ли тако до некле потрајало, ево ти и нраве грознице, праве тресавице. Одмах се побрини за лекара. Чим грозница зачне не треба се јуначити. Иди одмах у постељу чисто пресвучену. Ј соби нека је од сада увек чиста ваздуха, али никако промаје или вруНине. У великој ватруштини добро је облагати главу, очи а и труп хладним па баш и студеним облозима. Ватра попушта, а веде да и богиње слабије излазе. Наши се мажу натопл>еним шаФраном и то особито око очију и по језику. Веле да је онда мање богиња и да не Бе нашаФран црне богиње. То нијеистина. Неки се опет ужасно боје хладноНе а неки мисле да не ваља богиње задржати. И то је лудо. Уз другу или трећу грозницу ево тии оспе. Еожа местимице поруди или се по њој оспу одмах с почетка баш праве чибуљичице. Најпре их је на глави, па онда на трупу, рукама и ногама. Опасно је ако свуд на један мах ударе. За мало иа из тих чибуљица постану мехуриНи. Изнајпре се ти мехуриПи провиде, али се за неколико дана замуте и загноје (гнојавице) а каткад и закрваве („црне богиње"). Окотих гнојавица забрекне и здрава кожа те болесник отече да га не можеш познати. Сада је и најотровнији. Те гнојавице ночну исамеод себе да пуцају, агдесувеНе, а неће за дуго да се нроспу, ваља их иглом прокинути, да гној и.чађе јер што јегној дужеуњима и што је више гноја то је опасније. Млака купатила, млаки облози (ал' за дуже времена) сада веома добро чине. Наш народ сушњгној брашном, мекињама и црвоточином а хлади гнојавице машући над њима ораховом граномкао лепезом. Неки привијају и разне мандарице. То све не вреди ништа. Ако баш нема на близу лекара и апотеке узмите и сами од грка или нопе (код њих обично тога | има) ђакон Фластера те га исгопите на слабој ватри с толико исто ланена зетина па га онда охлађена намажите на крпу (подебело као тупа страна од ножа)и обложитењиме таке гнојавице, баши ако нису пукле. Та се крна не сме скидати дуже вре-

мена (осим кад се мења Фластер а то ваља сваки дан) док те гнојавице са свим неотпадну,ане сме. се исподњени испирати. Тај завој суши гној, скида красту и чува болесника да се где не увреди. Болови су сада најжешћи. Грубе кошуље, веленци и вуна гребу болесника. Ако су се те гнојавице од себе пресушиле, изгледајукаоиобичне красте. Кад хоБе да отпадају зачну сврбити па онда ваља болесника добро чувати да их не одере,јер се после опет загноје, дубље иду и јаче закрастају паје иза њих и рана дубља него што би била. За то се болесницимавезују руке ипрсти, а особито усну. ђаконФластер је добар и за већ сасушене красте. У богиње на опасним местима н. пр. на оку, уху и т. д. не треба сами да дирате, а нибабама да напуштате: Лекарје у богињама веома нуждан, а особито у таким приликама. Кад отпадне краста сама од себе или леком затече се иза ње румена или модрикаста белега, а ако беше краста већа и дубља заостане за њом баш и нрави ожиљак. Ти ожиљци остају, па често наруже лице, а људе с таким ожиљцима зовемо „богињавим", „хранавим." За њихсвет држи да не могу више оболети од богиња. Ал' није тако: и два и три пута може се обогињавити. За те ожиљке има наш свет сијасет лекова, али сви не вреде ништа. За њих лека нема, већ ако их време по нешто изглади. Јачи ожиљци што се притегну с једне стране премадругој н. пр. сноса на образ, могу се одрезати и тако излечити. Наравно да то уме само лекар. — Да не буде ожиљака или храпа, главноје да се гној брзо осуши, да крсте брзо спадну, ал' да се ни по што не здреру. Рекли смо како се суше и екидају најбоље гнојавице и красте. Добро је и то сувише сухе красте мазати зетином и чистом машћу, а и натапати их млаком водом почешће. Неки их мажу и кајмаком. Сухе, тврде красте лакше се ломе и одваљујуикад им није време, те иза њих се одмах прокрвави, гноји и опет дубље окраста. На веће красте ваљаособито пазити, јер често хоће да су од горе сасвимсухе, а испод њих се још једнако дубље гноји. И купати се у млакој води није с горега за сухе, тврде красте. Иза богиња ваља се дуже времена чувати од назебе и од преких промена у времену, а боме и од других погрешака, што шкоде телу. Ако је иза богиња заостала друга која болест, треба се одмах с почетка паштити око ње и упитати се у вешта лекара. Ваљадоби још да сноменем, како наш народ страхотно греши, што притрпава и топли богињава бо-