Glas naroda

75

Г тВРОЈ 10. „Г Л А С Н

да онај, који је веИ претурио једне кравље богиње, никако, ретко или бар ређе и слабије пада у праве човечје богиње. 1. За отров, што се с богињава болесника прилепи за здрава човека, не зна се још довољно. Толико је познато, да сваке богиње долазе од прилепе и да их нема, што су од себе постале. То је доиста чудо,јер често Бе богиње зачетикао од себе, а болесник ни сам не може да се довије, где их је могао захватити; па опет их је добио јамачно прилепом; кад би се добро разабирало, изишло би ннјпосле. да је болесник од другога болесника отрован. То ћете и сами празнати чим дознате, да је тај отров прилепчив не само правим I додиром, него и у размаку, да се прилепи за хаљине и друге ствари, да иде ваздухом у испарењу болесниковом (а особито по сухом, летњем) и да му снага траје по неколико година. Затече ли се тај отров у кога, он ће га јамачно заразити, I па било то пре или после, а нама се онда чини, | да је човек од себе оболео. По овоме је дакле најглавније, да се чувамо од прилепе. То иде до некле, а особито кад узмемо на око сама друштва људска: породице, : општине, места, пределе и народе. Поједина човека гони нужда и посао и у саму смрт, па где би се онда могао освртати, хоће ли где наићи на богиње. Рахатлук и удружени људи немају таких нужда; њима је дакле у власти чинити, што им и за здравље ваља. Најпрече је не полазити у места, где влада редња и не дати свету из тих места у своје. Раз: боле ли се ипак који у месту, ваља га одмах оделити и од здравих и од болесних а особито од оних који нису каламљени. Ал' ни каламљени не треба да се јуначе. Што су јаче богиње,јаче трују; али хоће то и да варака, те мале богиње трују каткад јаче од великих. Малу децу и људе преко 40 година (особито пуне, здраве) ваља особито чувати. Деца од 5—14 најлакше преболе. Чистоћа је и ту веома нужна. Добро је на дан два—трипут мењати рухо, кревете често пресвлачити, а и често умивати се и уста изапирати. Мирис или к^д не по! маже, најбољи је чист, свеж ваздух. Је ли у месту богиња, не ваља се у скупови састајати: прела, посела, мобе, општинске „сесије" , школа, па баш и ; црква су често легла страшних зараза. С тога их у тако време не ваља походити. Ко је око болесника, па долази и у народ, нека се често пресвлачи ииспара. При јачој редњи ваља да свака општина I има за себе кућу за таке болеснике.

Р 0 Д А," ГОДИНА П.

2. Да кравље богиње по нешто чувају од правих, знало се од вајкада. Како то да се протумачи не зна се ни од прилике. То искуство навело је мудре људе на ту мисао, да би добро било, да сваки оболи од тих крављих богиња (слабије су)не би ли га праве минуле или бар слабије дохватиле. Да човек ретко оболи наравним путем од тих крављих богиња, знаде сваки. Ваљало је дакле изнаћи начин, да како хотимице и вештином отрујемо свакога тим богињама. Од туда је произишло каламљење т.ј.пресађивање крављихбогињана човечје тело и од тога доба је више држава, што законом приписују да се деца каламе. Да каламљење није баш са свим чврст штит против богиња, знаће сваки, већ с тога, што је можда и сам видео, да и каламљени јако оболе, па и умру од правих богиња. Али за то опет из тога не следи, да каламљење слабо вреди; оно је опет снажна обрана противу богиња већ само с тога, што је каламљених болесника мање, што не оболе нестоким богињама и што с тога реЈје умиру. Ево шта веле неки пописи: Год. 1823.—24. беше богињава редња у Копенхагену. Од 659 каламљених болесника умрло је 5 (0*75 %), од 159 некаламљених болесника умрло је 35 (22 %). Год. 1827. умрло је у Дињу: од 478 каламљених болесника 1 (0-2 %), од 163 некаламљена болесника 93 (57 %). УМарсељуумрлоје1828. одбогиња:од 2000каламљених болесника 45, од 8000 некалемљених болесника 1488. У Француској је било од год. 1816.—41. тридесет богињавих редња са 16.000 болесника; од тих је умрло: од 10.434 некаламљених болесника 1682 (16 %) > од 5.963 каламљених болесника 62 (1 %). Из свију ових примера види се да кудкамо више умиру од некаламљених, да је по томе каламљење б лагодат за људе и да га се ваља вољно придржавати. Али снага, што је у каламљењу не траје вечито, а ни код свакога једнако. Изгуби се обично за неколико година и то у топлим земљама пре, него у хладнијим. Код нас се губи између 7.—20. године. С тога је ваља, после тога времена поновити новим калемом, било томе нужде или не. И каламљењем и прекаламљивањем рукују стручни људи, рукују лекари. Они знају и време и згоду, када и како да врше тај посао. До свести народа и до поглаварства и власти стало је, да лекару у помоћ притеку или да се вољно склоне, па да по нешто и жртвују зарад добра и здравља свога и својих суграђана.