Glas naroda

БРОЈ 16.

„Г I А С НАРОД А."

глез веб није прости радник на својој њиви, него вите као унравитељ. Љегове мишице замењене су мишидама његовога 1неменитога коња и.ш вола или шта више снагом водене наре, Он не засева своје њаве руком, већ то обавља за тај [[осао згодном машином. Инглез не плеви своје рене својом руком. не окапа је руком. Њему ту не треба мотике. све ои то ради згодним плугом, а на добру коњу. У Инглеској се на ливадама трава и на њиви жито коси машином. Маишном, на место простим вилама, преврПе се и суши трава, а коњ и опет с машином куни сено н у збојеве згрће. У инглеског земљорадника не нропада у камаре свезено жито, на нека се како му драго окиши у време вршидбе његовој машини за вршење не смета то много. Тако је код Инглеза и код других напредних народа, али како је код нас, како стоје наши земљорадници у томе погледу ? — Траљаво и веома траљаво. Код наших земљорадника, осим „нренотонског" плуга и дрљаче, ретко Ееш наћи какве справе за земљорадњу. Ло негде вира се ветрењак, а веома ретко — само у неким веНим бачким селима наићи Ђеш на простију маишну за вршење. Док нанредњачки земљорадник дакле готово све своје послове животињском снагом обавља, видимо ево где нашјош и данас све готово нослове ради својим мишицама. Док Инглез своју репу. како горе рекосмо, коњском снагом обрађује и негује, српски земљорадник ево свој кукуруз властитом снагом, својим рукама мора да посеје, својом руком мора да окопа и загрне и на послетку својим длановима да окруни. Орпски земљорадник нема чиме да замени своје руке — нема алата.којим би могао своју снагу да приштеди. Кад би то немање алата и рађење земље властитом снагом само онај „већи" умор као последицу за собом поводило, већ и онда требало би да томе лека нотражимо, а јошвишеи нре онда, када знадемо, да то поводи куд и камо убитачније последице, које су од великога уплива по напредак и саму слободу народа. Треба имати на уму да онај народ заостаје, који не корача с духом времена у напредак, и да му конкуренција —такмица — напреднијега народа може стегнути и најсветије његово право — његову слободу. А што важи за поједине народе, то важи и за поједине сталеже једнога и истога народа. Тога ради, ноштовани земљорадниче, треба и ти да увек имапг на уму оне зле ггоследице, које излазе из неразумног и застарелог начина привређивања, јер знај, да би управо ти и твој сталеж. који је по невољи најназаднији, највише тиме трпео.

ГОДИНА IV.

По што смо већједном приликом изнелиуовоме листу каква опасноет прети нашем земљорадничком сталежу, ако и за времена не прихвати разложни начин газдовања, који одговара његовим потребама; но што смо разложили истом приликом, како би се дало применити наметно газдовање у земљорадњи наших сељака, као мањих поседника, који не располажу великим капиталом, да би појединце могли наб» вити нужног алата за разложну земљорадњу; но што смо другом онет ириликом ноказали нут, којим би наш сељачки свет могао доћи до општег образовања и разумевања свога посла, и на нослетку но што смо доказали и то, даје ваљан алат и унотреба маншна у земљорадњи један од најглавнијих услова за новећавање нроизводње и ноправљање материјалнога стања у народу онда долази но реду да те, српски сељаче, из ближе унознамо са тим савршенијим нољским алатом и машинама, те да ти изнесемо пред очи све оно, на што треба да пазиш, кад усхтеш свој садањи алат да заменшн новијим и савршенијим. Ово држим за веома нужно, но што сам голико цута имао прилнке слушати овога или онога нашега земљорадника, где говори: е гвоздени плугови, које овде онде лочеше набављати, не могудараде као стари дрвени (!), нису за наше земље и бог те пита шта им се још не приговара. Да сваки плуг није за сваку земљу, то ћу доиустити, али да ће икада нрости дрвени нлуг боље радити од ваљано нанрављенога гвозденога, то признати не могу. А ако који гвоздени плуг лошије ради од нростога дрвенога, томе лежи узрок у другоме чему. Ио најчешће лежи у томе, што га није нанравио мајстор, који тај посао разумева, и што се онај кунац није обзирао толико на његову ваљаност, колико на његову цену. — И онет заблуда! — Али треба имати на уму, да ваљана роба не може бити јевтина и да је јевтина рооа у ствари много скупља, него она, која ти се скупа чини. Наш сељак, који се одважи, да набави гвоздени плуг, тражи, где ће га јевтиније добити, а не обзире се на то, из какве је грађе састављен и да ли је добро склопљен, да ли ће моћи ваљано на његовој земљи радити и по нотреби дати се удешавати. Све ово, што управо и јест најглавније, нема код њега важности. главна је ствар тек то, да не буде скуп. Види, да има гвоздену дашчицу, гвоздени плаз и бојадисане колечке — дакле прави гвоздени плуг! Положи само новце, на ори! И ја као да већ гледим, како се њиме сиромах тежак натеже и мучи. Дај одврћи и приврКи оне шарапе, уденхавај цртало, спуштај и подижн раоник, дотеруј и угађај колечке, на све заман — не ће да оре.