Glas naroda

БРОЈ 18.

„Г Д А С Н А Р 0 Д А."

л ГОДИНА IV.

ШТА БИВА ПО СВЕТУ. Наши крајеви. Нови Сад 2. маја. (Угарска). Једва једном почело се угарско министарство бавити озбиљно нашим црквено-народним стварпма. 11ре некодико дана држало је министарски савет, коме је предсе- ! давао краљ. а у коме учествоваше и хрватски бан, МажураниЕ. У своме савету доконало је министарство, да се сазове у Еарловце конгрес, којп би пре свегаимаода избере митрополита. Отуд' одуд', па оиетстара песма. Бадава се говорило и писало толико о томе, да наше пародно-црквепо право па ни обичај не зна за таке саборе, којима је посао само да бирају митрополита; влвда једно те једно. Ал' узмимо, да се народ приволи, па да нристане и на тај сабор, мисли ли влада, да ће се нгроднп носланици, да Ее се конгрес упустити у избор митрополита, пре но што је сигуран начин, по коме ће бирати митрополита? Ако то мисли, влада се љуто вара, као што се вара и у томе, ако мисли да Бе и вначе изпграти конгрес и народ. Не кажемо, да избор митрополита није нуждап; много би што шта на црквеном иољ\ боље стајало, да смо до сада веЕ имали митрополита, који би био народу пријатељ Ал'акоје сва ствар само у томе, да добијемо само митрополита. који би мож'да разоравао и ово, што се толиком муком на пољу црквепошколском подигло, то нека буде влада уверена, да ми волпмо остати и даље без митрополита, ако нам иначе пе буде ујамчено извршавање нашег нрава на томе пољу, и да ће се конгрес и по други пут без упуштања у избор митрополита разићи. Паша је ствар јасна као сунце. Ми пмамо права да урећујемо самостално наше црквене и школске ствари, и у томе не бп нам смео сметати нико, а најмање угарска влада, која је позвапа да право и законе од ту!Јег нападаја брани, све док се ми држимо граница, које су обележене самом нарави ствари. Држава имаде у пашим црквено-народним стварима само право надзора и нп шта више. То признаје и према томе се влада угарска влада напрема осталим вероисповестима, иа према протестантима, чивутима и т. д.; шта више то признаје вдада и према пашој веропсповести кад се тиче Романа. У толико више морала би се држати тога начела према нама. који имамо своја иривилеђијална права у томе обзиру, којих остале вероисповести н народи немају. Илн смо ми зар изван закона у овој ! држави! ? Влада је покушавала кроз ово две годппе и митом и претњом и нрогоном да нас сломије ил' приволи, да се одречемо свога права. Како је прошла, знамо ми, а зна и она. Данас вдади не преостаје друго, ако хоће да поправи оно, што је до сада покварила, него да допустп српском пароду, да уреди самостално своје црквено-школске ствари. Не узхте ли влада то. народ ће сносити п на даље трпељиво повреду својих права: алп колико може шкодити иезадовољство ј српског народа у извесним приликама општој домовини о томе ваља трипут да размисле господа на минвстарскпм портфељима у Пешти! Сад баш дозпадосмо, да је опет држан министарскп савет ради наших црквених ствари, укоме је подробно опредељен начин, кога Ие се држати према конгресу, који Ес се што пре, сигурно тамо јула ил' почетком аугуста сазватп. ВЛАОНИЕ „ЗАДР7ГА. за СРПОКУ НАРОДНУ ШТАМН V -

Др. Чих. Полит-ДесанчиЕ, поднео је сабору нредлог, кога потписаше п остала три посланпка из бивше Крајине: Лаза КостиЕ, Бабеш и Т)ен. Дода. и разложио га је у подужем красном и одмереном говору. У предлогу се захтева да сабор изашље из своје средине одбор иг 12 лица, који Ее потанко изпитати све терете, захтеве и жеље бивших крајишника, који су наведепи у 11 тачака у предлогу. Као што чујемо, сабор је пажљиво слушао говор Нолитов, а левица му је местимице и повлађивала. Пештанске повине говорећи о томе предлогу, веле, да има у њему по где што, што би се имало усвојити и ради тога неке бар за сада пису противпе изашиљању тога истражног одбора. Како ће се пак сабор у тој ствари држати, каквим ће се гласом одазвати на речи бивших крајишпика, што потекоше из политових уста, то ћемо видети, кад та ствар дође на дневии ред. — На Мађарима је сада, па да се опријатеље с бившим крајнпшицима. Страни свет. (Турска.) Као што зна сав свет, нико није тако рђав платиша као турска држава; али нико није тако саразмерно толико ни дужан као Турска. За то што Турска не можеда плаћа пи камате од својих дугова, не ће нико да јој позајима више новаца; а поваца Турска треба и то врло много. Размишљајући султапова влада о начину, којим би се до новаца дошло, смислила је да се нослужн доста срамним начином, неком врстом конкурза. У ту сврху отишао је Садик паша пре неког вреиена у Париз и тамо је у име султаиово уговорио са четири банкарке куће, да му оне набаве пре евега новца, што је потребан за грађење турских жељезница, а за тим веЕе своте за државне потребе. За њихову сигурност, Турскапекидео својих доходака даје компсији, у којој су осимвелесилате заступљепе банкарскекуће. Комисија та плаЕаЕе од доходака камате на дугове Турске н мало но мало одуживати исте. Евала! Ко да се пе диви вештини Турске владе! Само је штета, што Турска ни на тај начин неЕе добити много новаца, јер ко би још имао сигурности у турским дохотцпма! (Русија.) Миоге черкеске породице селе се из Русије у Турску. Цар Александар отпутовао је с великпм кнезовима Константином и Алексијем и великом свитом преко Берлина у Пнглеску у ноходе инглеској краљици.

0ДГ0В0РИ АДМИНИСТРАЦИЈЕ. Г. Ст. Вучићу. Мартонош. Примили сио нретплату 2 Фор. Шаљемо лист од 1, маја. Или би ложда желели од 1. броја ? Г. Недељку Субатином, Чуруг. Стара администрација пезеа нп за какав сувишак претплате ваше од пр. год,, с тога изволи-ге поновити претплату од 1. маја да вам неби обустављали листа. Г. Манојлу ТошиЂу, пароху Срп. Ст. Миклуш. 11ре1,е сте послали у 2 маха по 1 Фор. и сада 2 ф ., ту је вишка 1 Фор. Па што ?

Ц8^"" Нретплатити се може на све бројеве од почетка до краја године са 3 Фор., и.ш од 1. маја до 31. децембра са 2 Фор., иа четири месеца 1 Фор. Админ. „Гл. Народа". ију". — уредник : Владан Ареенијевић.

Српска народаа задружна штампарија у Новом Саду 1874. год.