Glas naroda

БРОЈ 26.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

__ ГОДИНА IV.

рупице прашином загушене. кроз које се олај лије на осовине. Што тод се осовине брже врте, то се морају чешВе мазати. Тако осовине од бубња, које се најбрже врте. треба но неколико пута на дан залити, док је за остале и три четири нута довољно. Онрезност изискује, да се чешће разгледају све оне чесш млатила, које се врте и тару, да се није која угрејала. Кад се то догоди, ваља машину одмах зауставити и почекати, док се не охлади и ако је за мазање. тек онда је намазати. Нре него се млатило крене, треба се свакад уверити. да ли ће моћи слободно радити; даније која осовина превеП причвршћена, јер би се тиме отештавало тегљење и губила снага у залуд; или да не лежи нревећ лабаво у своме туљку, што би опет поводило лунање и трошење осовине. Никада не треба пре отпочети рад — улагати снопље — док бубањ не дође у своју највећу брзину. Исто тако не треба у први мах по много у машину трпати. Из почетка по мање, а кад се осведочимо, да је све у своме реду, онда ваља праву меру улагати. Кад се млатило заустави, не сме у њему сламе заостајати. Кад год се млатило заустави, увек треба погледати, како стоји у њему бубањ, да се на име није одмакао или примакао ка гумну т. ј. оном саставном делу млатила, с којим вади бубањ пз класа зрно, јер од тога зависи добар и рТјав рад. Ако је онај простор између бубња и тога тако званога гумна превећ сужен, онда ће се позлеђаватн зрно, ако ди је преширок, онда ће остати зрно у класу. Што год је ситнија храна, што се врћи има, то ваља и бубањ да на ближе гумну стоји. Да се увериш, да ли млатило добро ради, треба час но час погледати зрно и сламу. Што се тиче количине рада, треба знати, да то зависи много од тога, како се снопље у мла-

РАЗ ЛИЧНОСТИ. (Јевтин громоноша!) Громоноша зове се она оправа. која носи гром но жвцп. па га однесе у земљу. Зову је некн и громобраном за хо. што као брани од громова. Један Француа из Лозане, у Швајцарској. предлаа;е, да се тај гроаоноша овако направи: да се узму две дугачке мотке, да се метну на ватру тако, да озго изгору, те да се по њима ухвати угљена кора. На оба краја се заошиље, н на једном од отих крајева да се укуца ексер. Овај крај дође горе а доњи ј утврди се у земљу тако. да чврсто стоји. На овај дољи крај наслона се којекакво старо, непотребно гвожђе, али тако, . :—

тило улаже. Вешт улагалац урадиће много, а да не умори теглеће марве, док ће на против невешт улагалац преко мере заморити марву, а овамо ни у половицу од онога не ће урадити. За тај носао иште се вешт радник, који ће само тај посао обављати. При улагању мора се сноп раширити но оној дасци пре, него се пушта у млатило и то тако, како ће бубањ целом дужином радити. Обилније се сме улагати онда, кад се бубањ брже врти. Ва против, ако се бубањ спорије окреће, мора се номање у млатило улагати. Кад се овако ради, ићи ће посао брже и савршеније, а не ће се ни теглећа марва толико заморити. Добар улагалац вреди много и улагање не сме се свакоме раднику поверитн. Што се тиче витла и хватања марве у њ, треба знати, да ју је увек боље ухватити на две противне стране, него ли на исту у поредо, јер јој је тако увек лакше теглити. У витлу се не сме марва никада на пречац .заустављати, јер се заукани витао још и онданагло врти, кад животиња престане већ вући. те се могу на тај начнн зупци окрњитн или теглећој животињи ноге озледити. Исто тако не сме се ни нагло покретати, јер се и тако могу зупци на колеси забаталити. Најбоље је, кад се витао руком покрене, па тек онда животиња упне. Теглећа животиња треба да се држи у правилном ходу — у једнаком кораку. Зупце треба и овде у реду и чистоти држати и по чешће олаЈем мазати. Не треба мислити, да се овим прегледањем губи време, јер се на против дангуби онда, кад се то не чини. „Не дангуби косац са брушења. него санебрушења", вели земљорадничка пословица. Тако је и код млатила.

да је ово гвожђе добро утврђено. Ово гвожђе одведе електричну струју (муњевину, муњу) из мотке у земљу. А нагореле мотке за то се узимају, јер лако спроводе електричну струју. а јевтиније су од гвожђа и метала, од војих се обично нраве громоноше. . . (Немојмо јести слаткише!) Из Италије и из Ирага, из Чешке доносе црвени и жути шећер, те га продају у дуЕанима и иначе. Тај шеЕер, ти сдаткиши су отровни и било је случајева, да су се онп који су их кушалн, отровгли. Немојмо дакле јести те слаткише!... (Пролетњи лек за коње !) У Саској, Инигеској и у северној Француској дају кон.има у пролеПе да једу млада чка-