Glas naroda, 14. 07. 1874., str. 4

ГОДИНА IV.

ке. Још стари грчки нисац Аристотео знао је, да снег на Адлима.којасунајвшпабрдау Јевропи, кад кад поцрвени. Та црвена боја иостане из небуха, врхове Алапа покрије алга (жабокречина); а мале животињице ждеру ову биљку. Капетан Рос видео је на предгорју Јорковом 600 стопа високе, 8 миља дуге стене црвеном бојом обојадисане, а то су: кармин-стене; на многим местима био је снег црвен 10 до 12 стопа у дубљину. Путници, који путују но хладним пределима, веле, да има зелена снега. У желудцу човечјем налази ее гљива једна, које више нигде нема; и на кожи дечијојима читава кора од гљива. исто и у плуПу животин,' ском или тамо, где има што за врење. У устима, на зубима најчистијих људи заостане јело, из кога се прави нлесан и вибријони. Ово посматрање је још занимљивије, кад сеузме са друге стране. Знамо, да сваки живи створ треба топлоте, која припомаже , да се ирави, да постаје материја, градиво, из којега се ствар састоји. За то је у жарком појасу земаљском све бујно и горостасно, за то су тамо и биљке и животиње тако велике. 'Го све топлота ради. У Америци на обалама реке Жагдалене има тако велика цвећа. да га инђијска деца на глави у место кане носе; а у Бразилији (у Америци) има тако велика цвећа, да у чашици од цвета, која има 6 сгопа у дужину, може Шфијанац да се преко реке превезе. Један лист талипот-урме на Цеилону у Азији, која је 200 стоиа висока, имасвојих 18 стопа у дужину и у његовом хладу има.ју 20 људи места. Иа како су бујне биљке, ко1е су још даље на ЈУ Г У • И у нашим е.такленим баштама нарасте бамбустрска за пола палца у сахату; алоје за неколико месеци добије цвет, који је 20 до 30 стопа висок. У хладним земљама има других, а у топлим опет других биљака. Што се иде вишеод севера или од југа к екватору, равнатељу, оној линији, што иде по средсреде земље, то ћеш наћи веће ибујније биљке. И то бива малоно мало. Што је топлија земља све веће биљке. У горовитим нределима, особито у оним где има великих гора, ту ћеш наћи на подножију горе друге биљке, а што се

Р Е П А Т А 5 Г ове жарке дане једва чека човек да сунце седне и наступи тамна ноћ, па излази на поље на хладовину, те се одмара од трудног посла седењем, од дневне запаре ноћном, хладовином. Пријатељски разговор му је добро дошао, пријатно вече разга-

више уз брдо нењао будеш. то ћеш све друкчије биљке налазити. На подножју ћеш налазити биљке топлијих, а што више горе, то ћеш наилазити на биљке хладнијих земаља. У Андима. брдима у Америци леже поднебља свију нојасева једно на другим, а то ће рећи: на иодножју Анада супроизводи топла, а све више су производи хладна појаса. На подножјурасту палме и банане, заовим долазе панрати и смокве, носле мирте и ловори, за овима лисната,увекзеленадрва, јевропска лисната дрва, јел#, алпске руже, алпске биљке, најпосле маховине. Ова висока брда су на врховима и снегом посривена. У хладним пределима ночиње овај снег, снежна граница ниже. У топлим пределима је топлије, па се снег лакше топи, тестога је снежна граница т. ј. линија где почиње снег виша.УАлпима тек у висини од 8500 стопа има снега. На северном капу (предгорју, то је гора која улази у море) већ у висину од 2200 има снега. На северном обронку Хималаје (горе у Азији, која је највише брдоу целом свету) мораш се пењати 18,700 стопа, пак ћеш тек онда доћи до снежне границе. Осим топлоте нужна је створовима и светлост. У жарким земљама има и на земљи шумској малених биљака. То је у оним шумама, које се нису никад секле, од како је света и века. Немци зову те шуме ХЈпуаМ, а ми би могли казати: шуме од искони. У северној Немачкој не засађују на њиви дрва, јер сенка им сиета сазревању хране. Али на далеком северу сазрева летња храна с тога што је дан дужи за девет недеља, а код нас треба од оног доба, кад се носеје па до жетве три до четитири месеца. Но и створови природни кадри су да светлости и топлоте произведу. Светлеће бубе у Бразилији лете ноћу и светле као саећице, а кад удариш по води морској, то животињице но имену зракари издајуизсебечас зелену, час модру, а час црвену светлост. То се примећује и код биљака. Има биљакакоје су до 25 степена топлије од ваздуха. што је около њих. Имабиљакз., које издајуод себе светлост. (Свршиће ее.) 3 В Е 3 Д А. љује га, па то звездано небо привлачи клонуду главу да горе гледа, у бескрајност. У свакој звезди гледа овај ово, онај оно; болно мајчино срце држи. да треперење једне звезде, коју она свако вече гледа, ништ' друго не значи до чежњу њези-