Glas naroda

БРОЈ 30.

Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА Г?

П;

су се доцннје Срби и Романи оделили. арадска је дијецеза припала са свим Романима. ИвачковиЕ је искао од српског синода, да до1је у коју српсе/ епархију, али плетке неких калуђера учинише, те му се не испуни то, што јежелео, и тако остаде он са свим међу Романима. Ови га по смрти митрополита ердељсжог барона Шагуне готово једногласно изаберу за своју црквену главу у сво.јој митрополији. Као што један наш посланик рече, кад су га веК Романи изабради за митрополита, приступио им је жељи с речима: Е, па кад хоЕете Србина за митроподита, ја примам избор. Иначе га хвале као добричину и као пријатеља новијим црквеним установама! Јуче је патријарх ИвачковиК положио заклетву цару у Бечу, што је постао његов тајпи саветник, а данас је поднело министарство избор ИвачковиКев за српског патријарха цару на потврду. „Еад ме црква зове, не могу се одрећи," рекао је ИвачковиЕ, кад је чуо о своме избору. (Загребачки сабор) састао се прекјуче у Загребу и држао је тај дан кратку седницу под КрестиЕевим председништвом. У тој су седпици само обнародовани некн нови закони. (Штампарска парницаЈ Државни тужилац у Буда-Пешти подигао је пре неког времена парпицу против листа „Ваставе", због чданка „Мађарска уетавност" који је после првог панчевачког избора штампап у томе листу. Као писац тога чданка пријавио се ТјорђеПетровиК, сада сарадник „Заставдн" Јуче је била коначпа расправа пред поротом у Пешти и ПетровиЕ је осуђен на 8 месецизатвора и да плати 300 Фор. глобе и све судеке трошкове. (Пештански сабор) завршио је пре неки дан своје седниж до нових избора тешко ће се више и састајати. Страни свет. (Царево путовање ) Говори се, да Ее у месецу септембру наш цар походити краљевину Чешку, те се некодико дана задржати у Прагу. И ако не иде тамо ничега другог ради, него да буде на великим војничким вежбама,' ипак је због тога путовања немачка уставоверна странка јако забринута, као да се ради ни више ни мање, него о помирењу с народном странком у Чешкој. Чеси сами не надају се ничему. ЕЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШЕЕ. * (Трговачко књиговодство. Написао ђура ПоповиЕ. У Београду 1874. Стоји 1 Фор. 50 нов.) У делу овом, које је штампано на 14 табака велике осмине, говори се најпре у приступу (стр. 1.-61.) 0 значају трговине у ошпте, разлаже се шта је трговина н њеп задатак, о разнпм трговачким системама и установама, о увозу п извозу, о подели трговачког рада, о купу и продаји, на послеткуЧе говори и о Србину као трговцу. Даље се објашњује у опште трговачко књиговодство, наводе се изводи из законика српских и аустро-угарских о вођењу трговачких књига, разјашњују се разни пачини. како се воде трговачке књиге, издажу се правила о једноставном и двојном књиговодству и штоуз то иде, са правидима и прпмерима. На послетку је додато тумачење српских скраЕених и свију страних речи. којима се служи наш трговачки свет. Писац је намеран, ако га трговачко општинство потпомогне, па скоро издати још неке књиге за трговце, и то: „Трговачко рачуноводство" п „Трговачко допнсивање." Речена књига може се добити у књижари Вел. ВаложиЕа у Београду и браКе ЈовановиКа у Панчеву. *(0брана верозакона. Написао ђорђе МандровиК. У Панчеву 1874. Стоји 30 нов. а. вр.) Овом се књигом писац,

који је познат нашим читаоцима као сгадни сарадник на овоме дисту, обраКа свима онима, који не Ее да верују у бога. У књизи самој није он сам устао, да говори о богу, него само наводи, шта су све разни славни страни и наши књижевници мислили и како су мисдили о богу. Тако се ту надазе речи и мисли научењака: римских, инглеских, француских, немачких, мађарских и српских. Од Срба је навео Доситиј а ОбрадовиЕа, дра Јована СуботиЕа и Евстатија Михај иловиЕа

0ДГ0В0Р АДМИНИСТРАДИЈЕ. г. М. Јовановић, буковчанин, Земун. Тако је! П .татили сте до краја године. 0 Г Л А С И.

ЗА УКВАРУ (НИЛУ) нема боље иомоћи осим мојих потпасача који су најбоље ирсте. Наручбине се шиљу уз нахнаме по пошти. али ваља и поручити с које је стране Фатер, спуштади се доле, и меру око тела. Фине рукавице, само 1. Фор. 10. нов. пар и то само на то једно за добро нрипознато место код Аугуста Циглера, 4—4 лебарска тдица у Новом Саду. 1ИГ СПРАВЕ-Ж 3А ПОЉСЕУ ПРИВРЕДУ. могу се добити код подписани као што сљедује: 1ашм мттшти ® коња снаге из Фабрике п ;и.1а I ИЦа С1ау {.опа 8сћиг1еуог{а 1лпко1п -а у Инглеслој кошта овде 700 Фор. ипитншј ^ коња снаге из Фабрике ЛДНа МЛаШЦа Стевана Река у Пешти кошта овде 600 Фор. М1ЛТМ1Г'1 по аме Р икан<5Е °Ј системи са вит" п лдашца дом на коли, да се може нривлачити кошта 400 Фор. !<Н1Г1 М1ЛТНН'1 собствени наш производ кошта п Л.ИХ I Н1|(1 без сламотреса 250 Фор. а са сламотресом 300 Фор. а. вр. 1 р 1НК М1ЛТНТГ1 са ВИТ-Т0Ј1 на ступцу по си«ЈСДна .11.1(11 11Ц(1 стемиПпнета немачки производ 200 Фор. за два коња по 80 —100 крста врше на дан. [птиу РР191|Г\Г од С1ау(;опа и 8сћи<;1еУОг4а "Ц11; Ј а.'1) 1» 4 т по системи Гаретовој од 13 редова дајемо за 300 Фор. Једиу сејаљку зоо м м Р шала од 13 редова 38 1Р ;1 Н\ 1>1Ч!| ТЛ'\" 110 побом начину, даку пара п .' ,) <1.111» > ц редова а и горе сеје како ко воле, треба један коњ, а кошта само 1 ф . 40 н. а. вр. 1<Н1Г1 РР1ДТК1 што човек о врат обеси даможе «1сдна 1}сЈа.Ша једнако сејати коштасамо 20 ф. Та IIIгЕрвтовој систвми са дрввЈСДНа 1С|(1Ј№(1 ни точкови инужним ливеним и кованим гвожђем од 13 редова врло солидно урађена кошта на месту 240 Фор. а. вр. КоТПРОЧИ Ф0 Р' ® ожемо У веЕ посдуВС1ЈЈС1Ш1 1(1 жити са чистом п лепомробом а најдуже за 8—10 дана. Нацрте из по нас важни узрока за сад неиздајемо а по овом опису мање више знаду и наши земљеделци те Фабрикате. Усдовијасу У 3 капареаосталаунаточ иди меницу са :три подписа на 3—4 месеца. Иапо.ј1ол1с & Сошр 2—3 и 8еп4ота8а

власник „задруга за српокт ПАРОДцу штамп арију". — уредник: Владан Ареенијевић.

Српска народна задружна штампарија у Новом Саду 1874. год.