Glas naroda

БРОЈ 31.

У НОВОМЕ САДУ, 4. АВГУСТА 1874.

ГОДИНА IV.

Излази еваке недеље на читавом табаку. Дописи шиљу се уредништву , а претилата и огласи А. Пајевикуу Н. Сад.

ГШ НАРОД

Цена је листу: на годину 3 Фор. на осаж месеци . . 2 » на четир месеца . 1 „ за Србију годишље 4 и

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГДАСЕ 11ЛА5А ОЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 80 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ. ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, ЕОЈИ ШТО ЧЕШБЕ ИЛИ У ШТО ВЕБЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

М У

И Ж Е Н А.

[V.

Још има нешто, што из природне неприлике између мужа и жена штетно утиче и на породички и на кућевни живот, а тиме и на напредак и бољак народа којега. Ја сам одмах с почетка споменуо куЕевиу срећу и рекао, како је лепо видети старца и старицу у сред јата дичне дечице своје. Да ти људиништа друго нису привредили до то, што су породили, отхранили и добро васпитали децу своју, па је доста за живот обична човека. Они су одужнли нрироди дуг свој, они су иомогли човечанству, а унапредили народ свој тиме, што су му дали неколико ваљаних чланова, који ће можда и боље знати. Верујте ми, да је рађање први услов напретку којега народа, и да је готова пропаст целим илеменима, целим народима, ако се или са гњилости или са болести или са ненрилике у спарпвању мање деце роди, негошто их умре. То је тако звано нумерично или бројно опадање народа, где га је с године на годину но броју глава све мање и мање. Замислите сада читав ред таких година, неколико таких векова, иа Еете моћи појмити, да тако може и највећега народа са свим нестати са лица земље. Да је ра^ање и одгајање деце прва и најсветија дужност свакога човека, а да је узакоњени брак једини пут правилном напредовању човечанства, вели нам које сама природа, а које искуство по другим народима и племенима, где није тако уређено. Мухамедовци по своме закону могу имати више жена, а законодавац њихов установио је то с тога, да примами тиме људе својој вери, и да умножи „иравоверне" тако, да поплаве цео свет. Али се преварио. Данас Турци баш с тога ибројно и душевно опадају, и можда не ће нроВи неколико векова, а њих не ће бити. II велики Наполеон држао је рађање и одгајање деце за велику чињеницу у народном и племенском животу. Једном приликом заиита га једна велика и заслужна списатељка Француска: коју држи он за највећу

жену свога доба. Наравно да се надала, дађеНаполеон реби за њу. А.т како се зачуди, кад јој он заче причати: „У Бретањи у селу Н. има једна жена, тпто је толико и толико нута родила близанце. Та је жена сву ту своју децу здраво отхранила и лепо васпитала. То је за мене највећажена целога века и целе Фрлнцуске." Муж и жена без порода то су дакле у првом реду трутови у друштву човечанском, све да бог зна како раде. Први дуг, нрву дужност нису испуннли, зарад чега су се састали, а тај дуг се ничим другим не може отплатити. На и сами себе нису задовољили. Погледајте двоје младих, како жељно ишчекују „нрви осмех детињи." Јестеливидели очину и мајчину радост над првенчетом? Има ли је веће? А јесте ли видели опет тугу и сету на лицу човека и жене без порода, кад внде ту!)у красну дечицу? Ја сам слушао једног веома славног, заслужног и великог човека, где кроз плач и с највећом тугом признаје, да је сва његова, заслуга малеиа с тога, што ни;е своју најсветију дужност испунио, да би сву своју заслугу и славу дао за једну реч, а та је „отац." Сећате ли се старости, слабости и немоћи без срдачне неге и нотпоре? Шта се ради с воЕком која нероди, а шта је нама најгрознија клетва? „Не имаоодсрца порода." II са друге стране је јаловост штетна но куЕевни напредак, а тиме и за привредну снагу. Без деце нема нраве љубави између мужа и жене или бар нема оне чврсте свезе, што их спаја у добру и злу. Тек с првим нородом осете њих двоје, да су једно, тек у детету виде заједницу своју и нужду, да једно за друго живе. Чим нема деце, онда свеза није тако чврста, па час — ио дође што. да је растргне. Навика их истина здружи, да се чини, е су нераздељиви, ал' навика је оиет чудна ствар. ХоЕе човек (истина кад лакше, а кад теже) н да се одвикне, хоће на друго да се навикне. Навику у човеку мења по ЕеФу лични хатар: на боље