Glas naroda

=4

БРОЈ 34.

„Г Л А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

РАЗЛИЧНОСТИ. (0 вину) има ова источна прича: Старац Ноје садио винову лозу. У том посду опази га ђаво. па како је заједљиве нарави, приђе к њему и запита га: — Шта садиш ту, земљин сине ? — Винову лозу, одговори Ноје. — А Ж10 1е ти то? пита ђаво. — Плод је исто тако угодан оку, као што је сладак грлу. одговори старац, а осим тога даје пиће, које весели и бдажи човека. — Ако је тако, рече опет нечастиви, ја Еу ти помоИи. Рекав то, донесе ђаво овцу, закла је п пусти крв у јамицу. Исто тако убије лава, мајмуна и свињу и ороси корење љиховом крвљу. Од ото ће доба човек, ако пије мало вина, бити благ и љубак као овца. Ако се папије више, постане смео н јак, као да је лав. Ако нође и даље. биПе глобан и лудкаомајмун, па ако се несреКом не заустави, биИе на послетку као свиља, која се ваља по блату. (Опет репата звезда.) В о р е л и, астроном (зналац звезда) у Марзељу, у Француској, угдедао је дурбином нову репату звезду. Сдободним оком не може се она још, али Ко кроз неко време моКи видети. (Небојмо се утопљења.) Неки Ханзен изнашао је справу противу ■утоп.т.ења. Зна се да многе дађе страдава)у од иорске буре, и да се многи путници и морнари утопе. Ханзен је начинио справу од јатњеде, ту човек опаше и она га можо на води држати, да се не утони. (У Русији нуга.) У Русији се нојавила азијатска куга. Ова болест је врло опасна. Човека спопадне неподносива вруКина и л:еђца. по њему изађу гуке и ретко који да не плати главом. (Адвокати у Угарској.) У Угарској има 4023 адвоката. У самој Пешти има 623 адвоката. (Порекло Мађара) доказују свакојако. Интересантан доказ је дао неки Шуба родом из Сегедвна а насељен у Каиру. Шубајепутовао по средњој Азији и састајао се са тамошњим становницнма, који су га са св м добро разумевали, кадим је мађарски говорио. Год. 1864. н. пр. састао се с неким хаџијама са аранеког језера у Туркестану, који гасасвимдобро разумеше, кад их је мађарски ословпо. (Словачки родољуб,) свештеник Јан Впкторин, оставио је у својој опоруци 4000 ®ор. и своју књижницу „Сдовачкој Матици" у 'Гурчанском св. Мартину. Исто јетако оставио прилоге у новцу за „М а т и ц у ч е ш к у" у Прагу, „М а т и ц у с р п с к у" у Новоме Саду, „М а т и ц у с л о в ен ачку" у Љубљани иза„Јужно-сдовенскуакадемнју" у Загребу. Колики су ти прилози, још се не зна.

ЕЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШЕЕ. *(/1етопие Матице српске 1874. Уредник Јован БошковиК. Нови Сад 1874. Дена 80 нов. а. вр.) Ово је веК 116. књига Матичиног Летописа, која је угледаласвет ово дана. Садржај је и овој књизи одабран, као што је бивао и у дојакошњпма, што се може видети из овог прегледа чданака, штампаних у истој књизи: 1. Рат и ратно право, у свезиса напретком човечанским, од Глише ГершиКа: — 2. Планине по Хомољу. Из путовања по Србији. Од Јована ДрагашевиКа. — 3. Поглед на дапашње стање наше музике и попис срп-

скнх музнч^их дела, од Душана ђермекова; — 4. Девојачко васпитање н женске Пимназије у Руеији, с Францускога превео С. В. НоновиК: —• 5. Споменица хришКанским гарантним великим силама о положају и страдању ХршпКана у Босни; — 6. Лука Вукаловић, херцеговачки велики војвода, од Јована НакиКеновиКа; — 7. О сремском санидин-траихиту (врста камења) од Ст. НедељковиКа; — 8. Родољубиви завештаји: Тестаменат Петра КласановиКа из Плока, који је своје имање по смрти или удадби жениној оставио Матици српској као фундацију за потномагање српских сиромашних ђака, који се добро уче и тестаменат Катарине Д. ЈовановиКке из Илока, која је такође цело своје пмање оставила на разне добротворне цели. После додазе: Изводп из Матичиних записника 1873. Распис награда, Правида за Матичитге питомце. Упутство за питомачког надзорника, Списак п цена свих књига. што их је Матпца до сад издада на свет. За све Матичипе књиге главни је продавач књпжара браће ЈовановиКа у Панчеву. * (Руководитељ к повраћању изгубљеног здравља.) Под отим насловом наумио је др. Коста ПејичиК, садашњи надзорник Текелијиног завода у Пешти, да по треКи пут изда књигу за домаПу потребу. Књига Ке бити подељена у у 2 дела и сада позива нацретплату на први део, који стаје 1 ф. У том првом делу биКе ови чданци: Поука о чувању здравља (о ваздуху, топлоти и светлости, о храни и пиКу, о домовима, о оделу и постељи, о послу и забави цтд). 0 неговању деце. — 0 неговању бодесника. — 0 домаЕим лековима. — О дечјлм болестима. — О напрасним опаеним болестима (кад ко нромрзне, кад се угуши у отровном угљенику, отрује од покварених кобасица, од отровних гљива, кад кога удари гром, кад кегаубоде чеда, зоља, стрш, скоргшја, уједе змија илн бесно псето, о сунчарици). — О придепљивим болестима (шуга, богиње, скрдет. мраса). — О тифусу и срдобољи. — 0 сухој болести (јектици). — О пољачини. — О разном кашљу (зацењујуКи кашаљ, рикавац, ангина, круп, сипња и т. д.) — 0 грозници. — Поука о старости за младе и старе, како се првима ваља спремати за срећну старост, а како је другима ваља неговати. Иовце ваља слати самом нисцу у Пешту, Отипћаитдаззе N. 23.

О Г I А С.

♦ I

НАЈЈЕВТИНИЈИ НОВАЦ коме треба у зајам, може добити на ораКе земље и куће које се под кирију издају и то у аустро-угарским земљама и Ердељу новац дође на 6% %, и то на пуни 100 Фор. аустр. банака, са отплатом пак на 32 године дође 7у 2 % од стотине Форината изузимајуКи прву годину. Зајам могу добити општине, идругекорпорације, а тако исто и малолетна деца уз дозволу претпостаљене вдасти — пак и опи који веК имвју нешто дуга на свом добру — ако није претоварено. Ради даљег извешКа коме требало буденека се обрати на „ОР8Т1 РКОЛЕТК1 ЖАУОВ" 1— и 8еп1ошаб-и, па Ггапсоуот ргокори и Ваекој.

власник „задруга за орпокт народну штАмпАРИЈУ*. — урвдник: Владан Арсенијевић.

Српска народна задружна штампарија у Новои Саду 1874, год.