Glas naroda

311

ГБГОЈ 4 (1, „г Л А С П

па због вере неће да су Србн. Хоћемо ли то и даље да останемо, то чувајмо ту светињу као зеницу ока, али сачуваћемо је само онда, када је они, који су кадгод гинули за то да је безбожни турчин неосј кврни, сами чисто држали буду! Шта је титрање са светињом од свештеника њених кадро, не само код нас, него и код просвеЕенијих народа учинити ево ћемо навести доказ из најскоријег доба. Шустер један у Берлину оде у цркву да се венча. Том приликом дошло беше и више сиромашнији парова на венчање. Тутор запита шустера:„Но шта мислите учинити." — Шта би било најправије запита шустер? — „Иет талира; али онда не добијете ништа више него благослов, певати, звони! ти и. т. д. неКе се никако." — „Не били семогло што од тог понустити, ја сам мислио са три талира да прођем — „Може, одговори тутор али онда кад вас огласи г. пастор, са придикаонице он ће вас авати само: шустер ПГулце (тако се имело шустеру); ако пак хоћете, да вас господин Шулце зове, онда веђ морате два талира дометути" Онда боље да изоставимо оно господин — одговоI ри шустер." Е на добро, викне тутор гасите свеће, ви звона ћутите, оргуља нека умукне, узмите столице иснред оитара, шустер и његова млада и сведоциму морају стојати, уклонте и ћилим с олтара счистите цвеће доле, три талира благослов! :ја то се недобива столица нити оргуље свирају. Ајте сви ома олтару, што сте дошли да се венчате, по туцети или туце свеједно, сви можете о јед-

Р 0 Д А." ГОДННА [V.

ном благослову проћи. И ж ници неимадоше куда, нико нема више од три талира да плати. Иастир благослови све заједно, изговори за све једну нридику, онолику колика је и плата. Све заједно запита имадули вољу једно за друго поћи и сви заједно одговораху. Је ли се ту чула и рекла права воља то се не нита. Али како је то друкчије код тог истог пастора и тутора кад се даде 50 талира. Ту су сголице, ту су звона, ту оргуље. ту смеш г. пастора и гурнути кад пролази норед тебе, ту је благослов ту придика, да ни једно око неостане суво. Је ли дакле чудо, што је шустер, који је видео и овака и онака венчања иомислио у себи, сад илиони, којисеу гомили венчавају нису довенчани илијетај штосеза себе венчаоодвише венчан. Та и шустер је човек и он је хришћан па какав благослов при венчању треба гроФу такав исти и шустеру. Какве су церемоније нужне, да венчање важи код гроФа такве су нужне и код шустера. Шустер је дакле иступиоиз гомиле, којасе заједно венчавала, и отишао, и с благословом својих и девојачких родитеља венчао се у магистрату цивилним браком. Ко је дакле отуђио шустера од цркве, које убио у њему ону побожну мисао да брак, кога само свештеник веже, важи. Нека се црква не плаши, да ће "џ ко сноља оборити, нека се она сама изнутра необара, па ће цела стојати до скончања века.

СРПС1Ш НАРОДНИ САБОР.

Ове недеље сабор није држао ни ј )дне јавне седнице, него је одбор петнајсторице спремио за сабор устројство ново и примедбе назаписник, што га је синод у првој седници сабору ноднео. У одбору тих нетнајст, ови су чланови: Владика јј Живковић, Брановачки, др. Суботић, др. Милетић, јј Ал. Николић, др. Максимовић, др. Полит, др. Касапиновић, др. Павловић, прота Беговић, прота Бранковић, јереј Јовановић, и за заменике онима, који међутим одсутни беху (др. Суботићу, др. Еранку СтеФановићу и Јовану Живковићу) Јов. Бошковић, др. Лаза Костић и Илија Машић. Одбор овај држао је своје седнице од уторника до петка. Одбор је најпре прешао синодске примедбе. Од тих примедаба примљеноје, да су искључиво синодске: догматичне и вероучевне, литургичне и ритуалне ! ствари, те у то да се нема ни сам сабор мешати. Дисциплинарне ствари решено је, да сумешовите,

т. ј. сабор има одређивати нрописе како се свештенство има владати ван цркве, а синод како у цркви. 0 тачци петој у синодском записнику де се каже: уређење састава и делокруга за нужне органе, као и начина како да се поставе, да је мешовито т. је и сабор и синодимајуо томеговорити, није ни било збора, пошто се неможе дадозна шта синод тим хоће; тако је неразговетно казано. Што се тиче тога, ко да одређује колико ће бити дијецеза и колко ће велике ове бити, то је решено, да сабор одређује, кад најпре дозна шта синод о том мисли, нарохије ће тако исто сабор одређивати, кад најпре запита синод. Што се тиче како да се владике постављају, то 1'е одбор за тим, да сабор споразумно са синодм утиче у избор епископа. Овако су и саме владике годтше 1870. хтеле. Да синод меша се у то: како да се наплаћује свештенство, како да се уреде