Glas naroda

БРОЈ 50.

У НОВОМВ САДУ, 15. ДЕДБМБРА 1874.

ГОДИНА П'.

Излази сваке недезвв на читавом табаку. Претплата, огласи и до писи шаљу се уредпиштву „Гл. Народа у Н. Сад.

ГЛАС НАРОДА.

Цена је листу: на годину 3 Фор. на оеаи меседи . . 2 ,, па четир месеца . 1 „ за Србију годишље 4 „

ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГЛАСЕ ПЛАКА СЕ 5 НОВЧ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ИУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ 1ПТО ЧЕТПНЕ ИЛИ У ШТО ВЕЕЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

II Р Е Д „Б Л А Г Е" Д А Н Е.

II јесте тако! БожиБ, свечари, покладе, па рекао био цела зима, као да су само за то ту, дасе ништа не ради, а да се добро једе и пије. У нас је бар тако. Јамачно су и свеци од туда име добили „благ дан" од туда, што се благује; а ако и није тако мишљено, опо је опет тако. Ми славимо б л а г о в а њ е м, и ко не верује нека нође за мном. Је ли, брале да ти радо идеш на свечаре? А како да не? Та то ти је весеље и гозба, да јој равне нема. Па онда је одмах већ с поља познаш. Свечарска куИа бели се из других као лабуд из гавранова. Уђи само у нутра; ја сам јошкаодететамо радо одилазио. У нрегрејаној, ниској собици отегла се совра од прочељних прозора, где гори кандило, па чак до врата, да их не мо'ш отворити. Чаршав чист и бео, а тањири сваке врсте. По тањири рузмарини, лорбер и калопер а по гдегде и стручак од зелена першуна. На сред соч>ре колач и воштаница, а ако је боља кућа и кољива. Чељад се устумарала тамо амо; неки заповеда а неки трчи, да децу сваљује. У кухињи стоји пуцња, цврка и прска гојна нечења. Фуруне све пеку, а сви „вршњици" по кући под живим угљеном. Ветар носи мирис из кухиње чак на далеко. Што је бољега. спремљено је за свечаре, а редуше не знају, где им је глава, док све то не зготове. И све је на време готово. Чека се само на нопу, газду и госте, да из цркве до^у. ♦ Ево и њих. Иопа води реч. цинцар Јова јенрихваћа, а други ће само но гдекоју рећи. На сваком чиста бела кошуља, а коса углађена и намазана. На капиџику растерује које момче псе око њих. Хоће који и у кухињу да завире. Довратнице ниске, совра одмах уз врата, па једва се провлаче. Пона је наравно нанред. Ситна се деца гурају, да му се стидљиво руке маше, а он ће их по лицу

У божиНа три ножиЕа. Једа.н сече чегашцу, Други сече печеницу. Трећи сече винову лозицу. погладити и рећи: „живи били!" Хоће које и да позна, али се обично превари. Свеје необично свечано. Још нико не седа. Они, што јошнису честитали, поздравиће домаћина обичним срдачним речима. Ретко ће се који нашалити. Да није попе и Грка све би ћутало. То ће трајати док која од девојака не унесе земљану кадионицу с живим угљевљем. Тамјан им је у хартији. Домаћица носи цинану чинију с китом суха босиљка, а црквењак или које ђаче крст и књигу у одрпаном „петрахиљу." Сад је тек нема тишина. Само ћепопа,док „петрахиљ" одвија и на се меће, у књизилистове преврће и крст у руке узима. рећи што год. За тим се одмах чита, поје и кади, благосиља и нуди крст за целивање. Сви редом целивају и крст и попи руку, најире газда и мушка сва чељад, па онда жене и други гости. Попа ће сваком што рећи. Старице дижу и дрекежаву нејачад, да и њих благослов не мине, па кад су свршиле, носе кадионицу по целој кући те њоме каде и врачају. У томе ће које чељаде свечару шапнути на ухо, да је ручак готов, а он ће понудити госте да поседају. У прочељу је наравно поиа и грк, а они други нуткају где ће који сести. Домаћин обично и не седи, а домаћица чорбу уноси. Где нема баш за то суда, а хоће се ио „моди" донесе је у новом искићеном „лавору." Кашто ћеш наћи у говерој чорби читаве грање „лорберово." Пре но што окусе, устане попа а за њ м и сви други, те благослови совру. С јелом зачне и разговор. Разговара се о овом, оном, а редушама пуне руке јелаи|>аконија. Зазор је неионућену јести. С тога Ве домаћин редом обилазити госте а особито поаа и грка. Уз то ће увек рећи: „нудите се", „служите се," „будите весели," „будити благодарни," не мојте се „инжинирати" и т. д. Кога нревиди или заборави, остаће гладан. Сећам се да се проповеда

Ј